Princ plaćenika želi da postane avganistanski potkralj

„Princ” je, kako je otkrio u tekstu za „Volstrit džornal”, poželeo da napreduje do „potkralja”, odnosno namesnika koji bi sa svojim ljudima preuzeo kontrolu nad Avganistanom. Tamo bi uspostavio stabilnost po uzoru na Istočnoindijsku kompaniju, preko koje su Britanci čitav vek vladali Indijom, napisao je Prins otvoreno uživajući u podsećanju na „slavne dane” imperijalizma.

Sa suvljim rečnikom ali sličnom zamišlju, Beloj kući se javio i Stiven Fajnberg, vlasnik još jedne privatne kompanije za obezbeđenje, „Dajnkorp internešenela”. Kao i Prins, Fajnberg je svoje planove izložio vrhu američke administracije uz posredovanje Trampovog zeta Džareda Kušnera i predsednikovog stratega Stivena Benona, javlja „Njujork tajms”.

Ako to deluje kao muljanje po dnu „vašingtonske močvare”, za koju se Tramp zakleo da će je isušiti od nepotizma i lobista, veze zapravo idu i još dublje. Milijarder Fajnberg je tokom predizborne kampanje bio jedan od glavnih donatora Trampa, koji je nakon pobede za sekretarku za obrazovanje postavio Prinsovu sestru Betsi Devos.

Ponuda tako bliskih ljudi da se nađu na usluzi nije mogla pasti u boljem trenutku: zbog sve većeg napredovanja islamističkih ekstremista, prvo je još Barak Obama odustao od povlačenja američkih trupa iz Avganistana, da bi Tramp prošlog meseca potpisao naredbu da im se uputi pojačanje od četiri hiljade ljudi, povrh onih 8.400 koji su već na terenu. Pošto je slanje još više „naših momaka” u strane ratove nepopularno, angažovanje plaćenika bi bio način da se od javnosti sakrije koliko su SAD i dalje upetljane u Avganistanu.

Ipak, sekretar za odbranu Džejms Matis i savetnik za nacionalnu bezbednost H. R. Mekmaster, izveštavaju američki mediji, nisu bili prijemčivi za Prinsov predlog da ga proizvedu u „potkralja”. Problem verovatno nije samo u ubistvu 17 civila u Bagdadu 2007, koji su počinili uposlenici „Blekvotera”, nakon čega ga je Prins morao ugasiti, mada ga javni odijum nije izbacio iz biznisa već je osnovao novu kompaniju, za koju se, kako piše „Atlantik”, veruje da je sarađivala s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i Kinom u Africi. I pre pokolja u Bagdadu „Blekvoter” je destabilizovao iračku oblast ključnu za pobunu, Anbar, pa su Matis i Mekmaster, koji su tad takođe službovali u Iraku, bili prinuđeni da sređuju nered koji su ovi ostavili, piše „Amerikan konservativ”.

Taj časopis, međutim, navodi da, dok je Prins glatko odbijen, manje ozloglašeni Fajnberg, sa jakim vezama u administraciji, još ima šanse da ga angažuju. Njegova kompanija ionako je u Avganistanu, gde mahom trenira policiju, za šta je, prema „Njujork tajmsu”, do danas plaćena 2,5 milijardi dolara. Nije nemoguće da će mu dozvoliti da se, kako želi, prihvati i treniranja avganistanske vojske, uz dovođenje svojih ratnika na najam da joj pripomognu, naročito u crpljenju mineralnog bogatstva Avganistana, za šta je Fajnberg, prema „Njujork tajmsu”, takođe zainteresovan.

Iz podataka o tome koliko je Fajnberg već prisutan u Avganistanu pomalja se ono što Bela kuća najradije prećutkuje: da bi poveravanje tamošnjeg rata plaćenicima bilo samo korak dalje u strategiji koju SAD već sprovode u Avganistanu. Prema podacima koje je prošlog leta objavio „Politiko”, privatnicima je za asistenciju u Avganistanu i Iraku od 2007. plaćeno čak 220 milijardi dolara. Pre pet godina, u Avganistanu ih je bilo 117.000, naspram 88.00 regularnih američkih vojnika. Početkom 2016, odnos je bio 29.000 naprema 9.000.

Istina, prema zvaničnim podacima, svega desetina privatnika je pod oružjem, dok ostali pružaju usluge više civilne prirode. Ali, udeo plaćenika u ratovima raste, kao da se, kako je već konstatovano, vraćamo u Srednji vek. Od 10 odsto, koliki deo američkih snaga su predstavljali u Drugom svetskom ratu, njihov broj je skočio na 50 procenata u Iraku i Avganistanu, pisao je lane „Atlantik”.

I, među sličnim kompanijama nije „Blekvoter” jedini odgovoran za zločine i razna prekoračenja prava i morala. O tome se, međutim, doznaje još teže nego kada zločine počine regularni vojnici. Jer, plaćenici, pošto nisu javni službenici, ne polažu račune nikome, osim kada, kao „Blekvoter”, toliko očigledno preteraju da izgube ugovor – barem do nekog sledećeg rata, pod nekim novim imenom, kao revolveraš koji se od jednog do drugog posla, zatirući trag, predstavlja različitim alijasom.