Žrvanj pravde za „izbrisane”

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 4. aprila – Posle punih 16 godina tavorenja na marginama slovenačkog društva, danas je Aleksandru Todoroviću, predstavniku Civilne inicijative izbrisanih građana Slovenije, uspelo da konačno pokrene žrvanj pravde protiv državnih zvaničnika koji su im nezakonito zapečatili sudbinu 26. februara 1992. „U policijskoj stanici Ljubljana-Centar otvoren je pretkazneni postupak sakupljanja informacija i dokumenata na osnovu kaznene prijave protiv nekadašnjeg direktora Uprave za upravnopravne poslove slovenačkog Ministarstva unutrašnjih poslova Slavka Debelaka”, otkriva Todorović za „Politiku”.

Debelaku se stavlja na teret da je počinio genocid, kažnjivu radnju protiv čovečnosti i međunarodnog prava koja prema slovenačkom kaznenom zakoniku nikada ne zastareva a državno tužilaštvo je dužno da takav delikt goni po službenoj dužnosti. „Kao prijavitelj opisanog kažnjivog dela, predložio sam policiji i tužilaštvu saslušanje brojnih izbrisanih te uvid u njihovu dokumentaciju na osnovu čega tužilac može da utvrdi uzročnu vezu između tajne i nezakonite depeše MUP-a Slovenije broj 0016/4 1496 koju je 27.2.1992. magistar Slavko Debelak poslao svim organima uprave, čime je neposredno pokrenuo čin ’brisanja’ ljudi a samim tim kalvariju koja nas je snašla i u praksi ’civilnu smrt’ nekoliko desetina hiljada do 26. februara 1992. stalnih stanovnika Slovenije. Da su Debelakovu naredbu policajci na terenu dosledno sprovodili, kao što se to dogodilo u slučaju pokojnog Dragomira Petronjića, koga su dva policajca septembra 1992. deportovala iz Celja u ratom zahvaćenu Hrvatsku odakle je prebačen i likvidiran u Bosni, mnogi od nas sada više ne bi bili sa svojim porodicama u Sloveniji, a možda ni među živima”, upozorava Todorović.

Da podsetimo, 26. februara 1992. službeno je 18.305 osoba (nezvanično se pominje brojka od 80.000 ljudi, među kojima je oko 60 odsto srpske nacionalnosti) masovno izbrisano iz spiska stalnog stanovništva. Sve su to bila lica poreklom iz ”južnih republika” bivše SFRJ, posle čega je krenuo „otvoreni lov” na izbrisane koji nisu naslućivali šta im se dešava jer nisu dobili nikakvu odluku niti obaveštenje od institucija, već su im umesto toga državni službenici prilikom pokušaja da obave neki rutinski posao u opštini na šalterima uništavali sve važeće dokumente, počev od ličnih karata i zdravstvenih knjižica, preko vozačkih dozvola, do radnih i đačkih knjižica...

Todorović naglašava da se nada da će pokretanje postupka, u prvom redu protiv Debelaka, biti uvod u tužbe protiv drugih visokih državnih činovnika odgovornih za tragediju izbirsanih, te da će time „bar za mikron biti poboljšano stanje na području zaštite ljudskih prava ubuduće” u Sloveniji.