Rizici biometrijskog pasoša

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 6. aprila – Biometrijski pasoši koji su već uvedeni u nekoliko država Evropske unije i dalje su predmet rasprava i sporenja u Briselu. Dok traje žučna polemika o predlogu Evropske komisije, koja uporno zahteva da se otisci prstiju za biometrijske pasoše uzimaju šestogodišnjacima i starijim, Peter Hastinks, evropski supervizor za zaštitu podataka preporučuje da bi donja granica trebalo da bude 14 godina. Uzimanje otisaka prstiju trebalo bi da bude veoma važno dodatno sredstvo u borbi protiv trgovine ljudima.

Velika zabrinutost zbog efikasnosti i etičnosti ovog čina, podelila je Evropski savet i EU parlament i javnost uopšte. Sara Ludford, evropski poslanik iz redova britanskih liberala zalaže se da donja starosna granica ne sme biti niža od 12 godina.

– Savet (koji bi trebalo da donese konačnu odluku) i Komisija ne mogu tek tako da ignorišu drugačija mišljenja i da guraju svoje predloge bez prethodne javne rasprave i nezavisne studije o tome – smatra Ludfordova.    

Hastkins tvrdi da predlog Komisije ima veoma ograničenu podršku koja se zasniva na pričama, a ne na dokazima, što prema njegovom mišljenju ne može biti dovoljno da se donese odluka.

– Imam osećaj da smo previše požurili sa biometrijom – kazao je Hastkinsza nezavisni nedeljnik „Evropski glas”.

Njegovo mišljenje potkrepljeno je činjenicom da biometrijski pasoši takođe mogu biti falsifikovani, kao i oni klasični, što je britanski informatički stručnjak Adam Lori već dokazao. Do informacija koje su kodirane u mikročipu koji se nalazi u pasošu može se doći uz pomoć običnog čitača kartica, kakvi se na primer nalaze u prodavnicama. Da bi se pristupilo čitanju tuđih podataka potrebno je znati datum rođenja osobe čiji je pasoš, ili broj pasoša, a taj podatak je ispisan na koricama putne isprave. Osoba kojoj su ukradeni podaci ne može to znati, jer joj pasoš ne mora biti ukraden. Čitanje podataka može se obaviti sa razdaljine od nekoliko metara. U slučaju gubitka pasoša, takođe postoji rizik da podaci budu zloupotrebljeni. U Velikoj Britaniji gde je već izdato više od tri miliona biometrijskih pasoša i gde se planira izdavanje elektronskih ličnih karata, parlament je veoma burno raspravljao posle saznanja da ove isprave nisu zaštićene od falsifikovanja i zloupotreba.

Stručnjaci iz oblasti kompjuterskog prava i prava na privatnost upozoravaju da će se uz uvođenje biometrijskih pasoša i ličnih isprava uopšte, otvoriti mogućnost za totalitarni nadzor države nad svojim građanima.