Dan kad je Hrvatska etnički očišćena

Sr­bi­ji ne mo­že da bu­de ja­sno da ne­ko mo­že da sla­vi ope­ra­ci­ju „Olu­ja”, is­ta­kla je ju­če pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić, oce­niv­ši da „ne mo­že­mo da raz­u­me­mo da ne­ko sla­vi što je ta­da prak­tič­no et­nič­ki oči­šće­na jed­na ze­mlja”. „Mi kao vla­da oda­je­mo po­čast svim žr­tva­ma, i oni­ma ko­ji su iz­gu­bi­li ži­vo­te, ali i oni­ma ko­ji su iz­gu­bi­li do­mo­ve i imo­vi­nu u Hr­vat­skoj”, ka­za­la je Br­na­bi­će­va. Dok Sr­bi­ja tu­gu­je i se­ća se vi­še od 2.000 po­gi­nu­lih ci­vi­la i 250.000 pro­te­ra­nih Sr­ba iz Hr­vat­ske u naj­ve­ćoj ak­ci­ji et­nič­kog či­šće­nja po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta, Hr­vat­ska pe­va i sla­vi Dan oslo­bo­đe­nja, po­ru­či­la je ju­če pot­pred­sed­ni­ca vla­de Zo­ra­na Mi­haj­lo­vić. Ona je po­vo­dom da­na se­ća­nja na Sr­be prog­na­ne iz Hr­vat­ske u ak­ci­ji „Olu­ja” na­ve­la da u Sr­bi­ji da­nas od­je­ku­ju cr­kve­na zvo­na, dok u Hr­vat­skoj pe­va Tomp­son. „To je sli­ka na­ših od­no­sa po­sle 22 go­di­ne od ak­ci­je ’Olu­ja’, ta­ko će ovaj dan po svoj pri­li­ci iz­gle­da­ti i u go­di­na­ma pred na­ma”, na­ve­la je ona u sa­op­šte­nju. 

Pred­sed­nik Sa­ve­za Sr­ba iz re­gi­o­na Mi­o­drag Lin­ta iz­ja­vio je ju­če da Hr­vat­ska ne za­slu­žu­je da bu­de član EU zbog re­ha­bi­li­ta­ci­je usta­štva i ne­po­što­va­nja ljud­skih pra­va Sr­ba. Lin­ta je do­dao da se ne sla­že s kon­sta­ta­ci­jom hr­vat­skog ana­li­ti­ča­ra Žar­ka Pu­hov­skog da Hr­vat­ska „spu­šta lop­tu” u ve­zi sa obe­le­ža­va­njem „Olu­je”. „Ne sla­žem se sa kon­sta­ta­ci­jom da je do­šlo do spu­šta­nja lop­te. Pro­u­sta­ški pe­vač Mar­ko Per­ko­vić Tomp­son ne­će pe­va­ti u Kni­nu, već u Slu­nju, gde su Sr­bi 1941. do­ži­ve­li stra­šan ge­no­cid to­kom NDH”, re­kao je Lin­ta, go­stu­ju­ći na RTS-u. 

On je is­ta­kao da će se u Kni­nu opet oku­pi­ti naj­vi­ši hr­vat­ski zva­nič­ni­ci, kao i pret­hod­nih go­di­na, gde će go­vo­ri­ti da je „Olu­ja” bi­la oprav­da­na ak­ci­ja, et­nič­ki či­sta i bri­li­jant­na oslo­bo­di­lač­ka ak­ci­ja, a ne­će se po­mi­nja­ti srp­ske žr­tve. 

Lin­ta do­da­je da će tu bi­ti i hr­vat­ski ko­man­dan­ti ko­ji su di­rekt­no ili in­di­rekt­no okr­va­vi­li svo­je ru­ke. „Za­mi­sli­te da mi ima­mo pe­va­ča ko­ji pe­va o kla­nju Hr­va­ta i Bo­šnja­ka ili Al­ba­na­ca, što mi, na sre­ću, ne­ma­mo… Pa EU bi nam uve­la sank­ci­je i Sr­bi­ja bi bi­la sa­ta­ni­zo­va­na od či­ta­ve me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce”, na­gla­sio je Lin­ta, pre­neo je Tan­jug. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, Tomp­son je sa­mo po­sle­di­ca op­šteg sta­nja u Hr­vat­skoj. 

„Šta dru­go oče­ki­va­ti ka­da pred­sed­ni­ca Hr­vat­ske Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić ka­že da obo­ža­va Tomp­so­na i da pu­šta nje­go­ve pe­sme svo­joj de­ci? Hr­vat­ski zva­nič­ni­ci idu u Blaj­burg i po­la­žu cve­će usta­ša­ma na spo­men-plo­ču gde sto­ji usta­ška ša­hov­ni­ca. Šta oče­ki­va­ti ka­da osam me­se­ci Vla­da Hr­vat­ske ne­će da sklo­ni plo­ču sa slo­vom U iz bal­kan­skog Aušvi­ca – Ja­se­nov­ca?”, na­vo­di on. 

Ka­ko ka­že, u pret­hod­ne 22 go­di­ne bi­lo je 165 Sr­ba uhap­še­nih na osno­vu hr­vat­skih po­ter­ni­ca, što po­ka­zu­je da se vo­di po­li­ti­ka za­stra­ši­va­nja Sr­ba, a EU na to ću­ti, kao i na otvo­re­nu re­ha­bi­li­ta­ci­ju usta­ške po­li­ti­ke, dok s dru­ge stra­ne ima­mo sa­mo jed­nu pra­vo­sna­žnu pre­su­du za srp­ske žr­tve u Hr­vat­skoj. „To ja­sno po­ka­zu­je da Hr­vat­ska ni­je za­slu­ži­la da bu­de čla­ni­ca EU i da hr­vat­sko pra­vo­su­đe ni­je ne­za­vi­sno, ne­pri­stra­sno, ni pro­fe­si­o­nal­no, već et­nič­ki mo­ti­vi­sa­no pra­vo­su­đe u funk­ci­ji ce­men­ti­ra­nja et­nič­kog či­šće­nja Sr­ba”. 

Is­ti­če da bez ra­di­kal­ne pro­me­ne od­no­sa EU i SAD pre­ma Hr­vat­skoj u njoj ne­će do­ći do su­o­ča­va­nja s pro­šlo­šću. „Su­šti­na pro­ble­ma je­ste što je EU do­zvo­li­la da Hr­vat­ska po­sta­ne nje­na čla­ni­ca, a ni­je u okvi­ru po­gla­vlja o ljud­skim pra­vi­ma i pra­vo­su­đu iz­vu­kla is­pod te­pi­ha i re­ši­la sve te pro­ble­me na sto­ti­ne hi­lja­da prog­na­nih Sr­ba. Hr­vat­ska je sa­da čla­ni­ca EU. Pla­šim se da će pro­ći još do­sta dok se to re­ši, jer ne­ma vo­lje da se re­še imo­vin­ska i dru­ga pra­va.” 

„Ako Bri­sel, Ber­lin i Va­šing­ton pro­me­ne svo­ju po­li­ti­ku u od­no­su pre­ma rat­nim zlo­či­ni­ma, ljud­skim pra­vi­ma i žr­tva­ma, do­šlo bi do traj­ne sta­bil­no­sti i po­mi­re­nja na ovim pro­sto­ri­ma”, re­kao je on. 

Slič­nog je mi­šlje­nja i pred­sed­nik Ko­mi­si­je za ne­sta­la li­ca Sr­bi­je Velj­ko Oda­lo­vić. „Hr­vat­sko dru­štvo mo­ra da se su­o­či sa zlo­či­nom po­či­nje­nim u voj­no-po­li­cij­skoj ak­ci­ji ’Olu­ja’, jer tek ka­da se to do­go­di ima na­de i per­spek­ti­ve da mno­ga pi­ta­nja bu­du re­še­na na ci­vi­li­za­cij­ski na­čin”, iz­ja­vio je on na kon­fe­ren­ci­ji Udru­že­nje po­ro­di­ca ne­sta­lih i po­gi­nu­lih li­ca „Su­za”, po­vo­dom 22. go­di­šnji­ce pro­go­na i stra­da­nja Sr­ba u Hr­vat­skoj.

Is­ta­kao je da ne mo­že da se sla­vi ve­li­ka po­be­da, ka­ko ovu ak­ci­ju na­zi­va­ju u Hr­vat­skoj, jer je u njoj stra­da­la ne­jač. 

„Ne slu­ži na čast bi­lo či­joj voj­sci da sla­vi po­be­du nad sta­ri­ma od pre­ko 60 go­di­na, nad de­com i že­na­ma. U ovom tre­nut­ku sa­mo kad po­gle­da­mo evi­den­ci­ju ne­sta­lih, gde se 900 lju­di vo­di kao ne­sta­lo, i vi­di­mo nji­ho­vu struk­tu­ru, naj­ve­ći broj onih ko­je tra­ži­mo je pre­ko 60 go­di­na, i 540 že­na”, ob­ja­snio je Oda­lo­vić. 

Ka­ko je pre­ne­la Be­ta, na kon­fe­ren­ci­ji je go­vo­ri­la i Ne­ven­ka Do­brić, ko­ja je u „Olu­ji” iz­gu­bi­la ma­lo­let­nog si­na i sve­kra (63) i ko­ja je tu­ži­la dr­ža­vu Hr­vat­sku, ali je spor iz­gu­bi­la jer ni­je ima­la da pla­ti 5.000 evra. „Ma­li je 12 go­di­na imao, ni kriv ni du­žan. Go­ni­ću dok sam ži­va, ne­ću od­u­sta­ti. Ja znam da je hr­vat­ska voj­ska pu­ca­la, a po nji­ho­vom je da je stra­dao u rat­nim dej­stvi­ma. Na kra­ju je slu­čaj za­sta­reo”, re­kla je upla­ka­na že­na i do­da­la da je taj slu­čaj sa­da pred Ustav­nim su­dom Hr­vat­ske i da će, ako tre­ba, ići i u Stra­zbur. 

Ni­ko­la Pu­ha­rić iz Ini­ci­ja­ti­ve mla­dih iz Za­gre­ba pre­dao je Udru­že­nju „Su­za” pe­ti­ci­ju iz­vi­nje­nja svim žr­tva­ma „Olu­je”, ko­ju je u pro­te­kle dve ne­de­lje pot­pi­sa­lo 600 oso­ba, uglav­nom mla­dih lju­di. „Ona tre­ba da do­đe od na­ših naj­vi­ših in­stan­ci. To je naj­ma­nje što mo­že da se ura­di u Hr­vat­skoj na­kon ova­kvog kr­še­nja ljud­skih pra­va u voj­no-po­li­cij­skoj ak­ci­ji ’Olu­ja’ i ne­pro­ce­su­i­ra­nja od­go­vor­nih za zlo­čin”, re­kao je Pu­ha­rić.

Marković: Tuđman je završio ono što je Pavelić započeo

Pred­sed­nik Skup­šti­ne gra­da Ja­go­di­ne Dra­gan Mar­ko­vić Pal­ma iz­ja­vio je ju­če da je voj­no-po­li­cij­ska ak­ci­ja hr­vat­skih sna­ga „Olu­ja” bi­la ge­no­cid nad srp­skim na­ro­dom ko­ji, ka­ko je re­kao, i da­nas tra­je i po­zvao Ne­mač­ku, Evrop­sku uni­ju i SAD da pre­sta­nu da o to­me ću­te i ka­zne fa­ši­zam, usta­štvo i one ko­ji su od­go­vor­ni za zlo­čin nad Sr­bi­ma. 

Pod­se­ća da je Ha­ški tri­bu­nal oslo­bo­dio od­go­vor­no­sti ko­man­dan­te ge­no­ci­da zva­nog „Olu­ja”, ge­ne­ra­le Go­to­vi­nu i Čer­ma­ka, pod či­jom je ko­man­dom pro­te­ra­no go­to­vo sve srp­sko sta­nov­ni­štvo iz ta­da­šnje Kra­ji­ne, njih oko 300.000, a ubi­je­no 2.500 lju­di, od če­ga 1.500 ci­vi­la. 

„Da­nas u Ja­se­nov­cu po­sto­ji ta­bla sa usta­škim zna­kom, u Hr­vat­skoj se odr­ža­va­ju mi­se za An­tu Pa­ve­li­ća, Sr­bi se i da­lje pre­kr­šta­va­ju kao u vre­me Aloj­zi­ja Ste­pin­ca, uli­ce i tr­go­vi no­se ime­na usta­ških ve­li­ka­na, usta­škog pe­va­ča Tomp­so­na pla­ća dr­ža­va Hr­vat­ska da pe­va u Slu­nju na Kor­du­nu, gde su sve Sr­be po­bi­li u pro­šlom svet­skom i po­sled­njem gra­đan­skom ra­tu i za­pa­li­li i ote­li svu srp­sku imo­vi­nu”, na­veo je Mar­ko­vić, pre­neo je Tan­jug. 

Mar­ko­vić ka­že da ove re­či ne upu­ću­je Hr­vat­skoj, jer, ka­ko ka­že, ona i ne kri­je svo­je pro­u­sta­ško i an­ti­srp­sko opre­de­lje­nje. Ove re­či, ka­že, upu­ću­je pre sve­ga Ne­mač­koj, a za­tim i Evrop­skoj uni­ji i Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma. 

„Ka­zni­te fa­ši­zam i usta­štvo i one ko­ji su od­go­vor­ni za zlo­či­ne nad Sr­bi­ma u po­sled­njem gra­đan­skom ra­tu. Olu­ja je ge­no­cid, a vi ste on­da ću­ta­li i sa­da ću­ti­te i još po­ku­ša­va­te da pro­gla­si­te Ste­pin­ca sve­cem. Vra­ti­te se na te­melj Evrop­ske uni­je, a to je an­ti­fa­ši­zam”, po­ru­čio je Dra­gan Mar­ko­vić.