Evropa ne prihvata amerikanizaciju pravosuđa

Ova­ko je pred­sed­nik Ape­la­ci­o­nog su­da u No­vom Sa­du No­vi­ca Pe­ko­vić ob­ja­snio ka­ko na­sta­ju ap­surd­ne si­tu­a­ci­je od ka­da je na­še tra­di­ci­o­nal­no evrop­sko kon­ti­nen­tal­no pra­vo za­plju­snu­to ta­la­si­ma an­glo­sak­son­skog prav­nog si­ste­ma.

Mo­gu­će je do­ka­za­ti ono što se ni­je do­go­di­lo, sa­mo ako na­đe­mo ja­ke sve­do­ke. To je re­zul­tat „ame­ri­ka­ni­za­ci­je” na­šeg kri­vič­nog po­stup­ka. 

– To je isto kao ka­da bi­smo po­ku­ša­li da ga­ji­mo po­mo­ran­dže u Si­bi­ru – ka­že pro­fe­sor dr Mi­lan Šku­lić, su­di­ja Ustav­nog su­da Sr­bi­je. 

– To je isto kao ka­da bi­smo po­me­ša­li pi­vo sa mle­kom – na­vo­di dr Šte­fan Pur­ner iz ne­mač­ke Fon­da­ci­je za me­đu­na­rod­no­prav­nu sa­rad­nju (IRZ).

Prav­na tran­zi­ci­ja zna­či „gra­di­ti brod dok plo­vi u mo­ru”, a na­še pra­vo je upra­vo u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji iz­lo­že­no bes­kraj­nim eks­pe­ri­men­ti­ma. Prav­ni si­stem je ope­ra­tiv­ni si­stem ko­ji će „pa­sti” ako mu se na­me­ću pro­tiv­reč­na pra­vi­la, a ona su na­met­nu­ta biv­šim so­ci­ja­li­stič­kim dr­ža­va­ma u pe­ri­o­du tran­zi­ci­je, ob­ja­šnja­va­ju prav­ni­ci ko­ji su zbog op­stan­ka na­šeg tra­di­ci­o­nal­nog prav­nog si­ste­ma osno­va­li struč­ni ča­so­pis pod na­slo­vom „Ko­Pra – Kon­ti­nen­tal­no pra­vo”. 

– Osnov­na raz­li­ka iz­me­đu kon­ti­nen­tal­nog i an­glo­sak­son­skog prav­nog si­ste­ma je u to­me što pr­vo po­či­va na za­ko­ni­ma i čvr­stim pra­vi­li­ma, a dru­go na sud­skim slu­ča­je­vi­ma i na vo­lji su­di­je. U kon­ti­nen­tal­nom pra­vu po­sto­ji prav­na si­gur­nost, iz­ve­snost i pred­vi­di­vost sud­skih od­lu­ka, jer su za­sno­va­ne na za­ko­ni­ma. Sma­tra­lo se da je Sr­bi­ja uve­la ame­rič­ki si­stem u kri­vič­ni po­stu­pak, ali ni­je, ne­go je uve­den je­dan miks ko­ji nig­de na sve­tu ne po­sto­ji. Ta­kav prav­ni si­stem po­sr­će kao ne­ki pi­ja­nac ko­ji ne mo­že da kon­tro­li­še svo­je ko­ra­ke – ka­že dr Šte­fan Pur­ner, glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ča­so­pi­sa „Ko­Pra”, ko­ji je ne­dav­no pred­sta­vljen na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, u pri­su­stvu ve­li­kog bro­ja su­di­ja i pro­fe­so­ra.

Pro­fe­sor Šku­lić na­vo­di da je kon­ti­nen­tal­no evrop­sko pra­vo do­mi­nant­no u naj­ve­ćem de­lu sve­ta. Ono se tra­di­ci­o­nal­no pri­me­nju­je i na ve­li­koj te­ri­to­ri­ji van Evro­pe – u ve­ćem de­lu Azi­je (Ki­na, Ja­pan, Ju­žna Ko­re­ja, Fi­li­pi­ni, In­do­ne­zi­ja, Taj­van), kao i u naj­ve­ćem de­lu La­tin­ske Ame­ri­ke, Sred­nje Ame­ri­ke, Afri­ke i Bli­skog is­to­ka.

An­glo­sak­son­sko pra­vo pri­me­nju­je se u SAD (sa iz­u­zet­kom Lu­i­zi­ja­ne), Ka­na­di (sa iz­u­zet­kom Kve­be­ka), Austra­li­ji, ne­kim afrič­kim ze­mlja­ma, In­di­ji i de­lu Bli­skog is­to­ka, a u Evro­pi sa­mo u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji i Ir­skoj. Še­zde­set od­sto svet­ske po­pu­la­ci­je ži­vi u kon­ti­nen­tal­nom prav­nom si­ste­mu, na te­ri­to­ri­ji u ko­joj se ostva­ru­je 56,4 od­sto svet­skog bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da. 

– Pro­blem je što se an­glo­sak­son­sko pra­vo, iako je pri­sut­no u ma­njem de­lu sve­ta, pri­lič­no agre­siv­no im­ple­men­ti­ra po­sled­njih go­di­na u kon­ti­nen­tal­ne prav­ne si­ste­me. Naj­go­ri su „mik­so­vi”, gde ele­men­ti an­glo­sak­son­skog pra­va po­re­me­te ceo si­stem i do­vo­de do prav­ne ne­si­gur­no­sti, a ti­pi­čan pri­mer je naš Za­ko­nik o kri­vič­nom po­stup­ku – ka­že dr Mi­lan Šku­lić. 

Sa­da se isti­na, kao i u ame­rič­kom kri­vič­nom po­stup­ku, utvr­đu­je na osno­vu do­ka­znog „dvo­bo­ja” tu­ži­la­štva i od­bra­ne. 

– Do­ka­zi su na „slo­bod­nom tr­ži­štu” pred su­dom, pa je onaj okri­vlje­ni ko­ji ne­ma nov­ca da pla­ti do­brog advo­ka­ta sta­vljen u ne­po­vo­ljan po­lo­žaj u od­no­su na tu­ži­la­štvo, što ni­je slu­čaj u kon­ti­nen­tal­nom si­ste­mu, gde je sud bio du­žan da utvr­đu­je isti­nu i da sam pri­ba­vlja do­ka­ze. U kon­ti­nen­tal­nom pra­vu dr­ža­va se bri­ne za onog ko je op­tu­žen i pri­ba­vlja do­ka­ze ko­ji idu i pro­tiv nje­ga i u nje­go­vu ko­rist – pod­se­ća dr Šte­fan Pur­ner. 

U na­šem kri­vič­nom po­stup­ku već su uoče­ni pro­ble­mi zbog na­god­bi okri­vlje­nih sa tu­ži­la­štvom, a su­đe­nja su znat­no uspo­re­na i uvo­đe­njem ču­ve­nog ame­rič­kog „una­kr­snog is­pi­ti­va­nja”, ka­žu na­ši sa­go­vor­ni­ci. 

– U gra­đan­skom pra­vu ta­ko­đe po­sto­je ve­li­ke raz­li­ke. U ve­ći­ni dr­ža­va kon­ti­nen­tal­ne Evro­pe po­sto­ji prin­cip „pre­ko­mer­nog ošte­će­nja”. To zna­či da ako pro­dam ne­što što vre­di sto hi­lja­da evra za pet hi­lja­da evra, on­da mo­gu to da po­ni­štim pred su­dom, jer sam dao ne­ku ve­li­ku vred­nost za sme­šne pa­re. U Ame­ri­ci to ne va­ži. Ako ta­mo pro­dam za dva do­la­ra ne­što što vre­di sto hi­lja­da do­la­ra, to je u re­du ako je za­do­vo­lje­na for­ma, pa ne mo­gu da po­ni­šta­vam ta­kav prav­ni po­sao, jer se sma­tra da je to bi­la mo­ja slo­bod­na vo­lja – na­vo­di dr Šku­lić. 

Na­gla­ša­va da upliv an­glo­sak­son­skog si­ste­ma stva­ra ve­li­ke pro­ble­me u obra­zo­va­nju bu­du­ćih prav­ni­ka. 

– Prav­ni fa­kul­tet u Be­o­gra­du, ko­ji je naj­sta­ri­ji prav­ni fa­kul­tet na ovim pro­sto­ri­ma, ba­šti­ni svo­ju tra­di­ci­ju od 1808. go­di­ne. Od ta­da do da­nas on ško­lu­je prav­ni­ke u du­hu kon­ti­nen­tal­ne Evro­pe. Sa­da je či­ta­vim ge­ne­ra­ci­ja­ma prav­ni­ka, ko­ji su već od­ško­lo­va­ni u tom tra­di­ci­o­nal­nom du­hu, na­met­nu­to ne­što pot­pu­no dru­ga­či­je, što oni te­ško mo­gu da pri­me­ne – ka­že dr Šku­lić. 

Ka­da bi Sr­bi­ja hte­la da pro­me­ni svoj prav­ni si­stem i da uve­de an­glo­sak­son­ski mo­del, na­gla­ša­va pro­fe­sor, tre­ba­lo bi nam sto-dve­sta go­di­na da ga prav­ni­ci na­u­če i pri­me­ne. Da bi se iz­be­gao prav­ni bro­do­lom, na­ši prav­ni­ci od­lu­či­li su da se bo­re za op­sta­nak na­še prav­ne tra­di­ci­je.