Putovanje u prošlost

Internet je u toj meri paradoksalan da kao tehnologija budućnosti omogućava putovanja u prošlost. Trodimenzionalne rekonstrukcije ljudskih artefakta i prirodnih pojava (fenomeni) preplavile su svetsku računarsku mrežu u drugoj polovini ove decenije.

Razvoj tehnologija trodimenzionalnog (3D) modelovanja, multimedijalnog miksovanja stvarnosti i politika sveopšte digitalizacije kulturnog nasleđa stvorilo je novu vrstu digitalne, kreativne istorije. Prirode ili društva, svejedno.

I Srbija je suočena sa vlastitom ulogom u novoj kulturi virtuelne stvarnosti. Kandidat za jedno od sedam svetskih prirodnih čuda (www.new7wonders.com), geološki fenomen Đavolja Varoš u blizini Kuršumlije, ovih dana je oko dvadesetog mesta na listi. Glasanje je u toku, a sama Đavolja Varoš se predstavlja na sajtu www.djavoljavaros.com na prilično dobar, ali pomalo zastareo način.

Ako se nešto što je urađeno u duhu početka ovog veka može nazvati zastarelim ovih šest ili sedam godina kasnije, prikazana je određena nemaštovitost u modelovanju prirodnog čudesa – đavoljih svatova. Nedostaju aspekti virtuelne realnosti, oličeni u trodimenzionalnimpredstavama, veb kamerama, nagoveštajima (makar rudimentalne) interaktivnosti. Može i ovako, naravno, ali je sajt već u raljama digitalne prošlosti.

Izuzetna arheološko-turistička panorama balkanske verzije Pompeja u blizini Kostolca nalazi se na adresi www.viminacium.org.yu. Veoma dobar i detaljan sajt pruža potrebne istorijske i turističke informacije, fotografije i panorame nalazišta i arheološkog blaga, rekonstrukcije u tri dimenzije buduće arheološke laboratorije zamišljene kao replika staro-rimskih građevina, važne naučne radove i bibliografije i slično, upotpunjujući i na taj način ovaj virtuelni vremeplov kroz istoriju Viminacijuma, glavnog grada rimske provincije Gornje Mezije.

Onu drugu, poslovno-obrazovnu stranu trodimenzionalnih prikaza pokazuje sajt www.w3.upm-kymmene.com/upm/forestlife na kojem se omogućuje doživljaj očaravajuće šetnje kroz šumu koji uključuje lepe pejzaže, zvuke ptica, podatke u vezi sa životinjama i biljkama finskih šuma, i sve to u okviru sajta multinacionalne korporacije za preradu drveta. Valjda je to ono što nazivaju ekološkom svešću ili, sadašnjim rečnikom, svešću o održivom razvoju.

Na drugoj strani nekoliko akademskih poduhvata (recimo, www.iath.virginia.edu) je posvećeno virtuelnom rekonstuisanju arheoloških nalazišta, oživljavajući arhitekturu i građevinstvo Starog sveta u interaktivnim trodimenzionalnim predstavama. Tako se na adresi www.romereborn.virginia.edu nalazi virtuelna rekonstrukcija Starog Rima, a autori projekta, univerzitetski timovi iz Virdžinije, Kalifornije i Italije (Milano) prikazali su imperiju na vrhuncu moći oko 32.g.n.e. Arheološka vernost i digitalna svrhovitost se objedinjuju u ovom projektu na prvom (ali samo na prvom) mestu namenjenom edukaciji.

Sličan je i sajt www.chacoarchive.org na kojem se nalazi digitalna rekonstrukcija američke staroindijanske kulture kanjona Čako. A sajt www.smm.org/catal/virtual_tour na interaktivan način, uz malu ali obaveznu pomoć posetilaca, predstavlja virtuelnu turu kroz izložbu posvećenu preistorijskom naselju u Turskoj.