Magda se nada

Meštani ovog grada pamte ga kao čoveka koji je umeo da na belom konju protutnji gradskim korzoom i koji je konobare, koji bi napojili njegovog ljubimca, bogato čašćavao.

U porodičnoj kući na Paliću, početkom sada već davne 1994. godine, u spavaćoj sobi, policija je otkrila beživotna tela bračnog para Agatić, Verice i Josipa.

Uviđaj koji su inspektori obavljali nije bio ni blizu kraja, kada im je stiglo obaveštenje o još jednom masakru. U maloj kući, nedaleko od subotičke Buvlje pijace, ubijena je porodica Petrić. U sobi na samom ulazu u kuću, na krevetu, ležalo je beživotno telo desetogodišnjeg Daneta, u sledećoj sobi telo majke Stane, a u spavaćoj sobi telo oca Milana.

Oni koji su poznavali Milana, inače policajca koji je „držao” rejon oko subotičke Buvlje pijace, govorili su o njemu kao o poštenom čoveku koji, koliko im je bilo poznato, nije učestvovao u nezakonitim poslovima. Tog jutra kada su otkrivena ubistva, na spomeniku junacima iz Prvog svetskog rata, u parku preko puta Srednje tehničke škole, crvenom farbom bilo je ispisano „Agatić”. Boja koja je simbolizovala krv još bila sveža i slivala se niz spomenik. Građani su bili u strahu. Neprestano se govorilo o ubistvu Agatića jer ih je poznavalo mnogo ljudi s obzirom na to da su imali fotografsku radnju u centru grada – seća se jedan od Subotičana.

Zajedničkim radom srpske i mađarske policije utvrđeno je da su Magda i njegovi saučesnici odgovorni za čak 13 ubistava, među kojima i smrt starice Ide Feher, četvoročlane porodice Balint u Segedinu, Rozalije Horvat iz Kečkemeta, Subotičanina Dragutina Kujundžića… Koliko je ubistava, zaista, počinio, a u koliko je učestvovao – nikada nije tačno utvrđeno. Poznato je samo da je Magda neprekidno ponavljao da nijedno dete nikada nije ubio.

Grupa koja je ubijala po severu Bačke i Mađarskoj otkrivena je pošto je jedan njen član razvezao jezik. Ivan Š., s nadimkom Ciganj, sam se javio policiji, a pošto je tokom poligrafskog testiranja reagovao na pitanja o ubistvima, inspektori su počeli da ga rešetaju pitanjima. Između ostalog, označio je Magdu kao glavnog organizatora zločina, kao i da mu je on dao „škorpion” kalibra 7,65 i još jedan pištolj da ga se „reši”. Oružje je ubrzo nađeno, a ispostavilo se da potiče iz ratova s prostora bivše Jugoslavije.

Bivši legionar uhapšen je početkom 1994. godine, u policijskoj stanici u Segedinu u koju je došao nakon što je pozvan da preuzme dozvolu za stalni boravak u Mađarskoj. Inspektori koji su radili na ovom slučaju kažu da je poziv ustvari bio klopka, kako bi se Magda namamio da dođe u policiju. Zbog brutalnih zločina na teritoriji naše zemlje pred srpskim sudom izrečena mu je smrtna kazna koja je kasnije, zbog promene zakona, preinačena u maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina. Postupak protiv Magde u Srbiji vođen je u njegovom odsustvu s obzirom na to da se od trenutka hapšenja nalazio u susednoj Mađarskoj.

Godinu i po dana po objavljivanju presude u Srbiji, u decembru 1995. godine, Magdi je u Mađarskoj, zbog dela koje je izvršio u ovoj zemlji, izrečena doživotna robija. 

U zatvoru su ga retko posećivali. Magda trenutno kaznu izdržava u zatvoru u Mađarskoj. U posete mu redovno dolazi samo advokat Slavko Petrić. Poslednji put ga je posetio u februaru ove godine.

– Ne govori mnogo. Pitao je šta ima novo u Subotici i zamolio me je da se sastanem s njegovim mađarskim advokatima – kaže Petrić za „Politiku”.

U zatvoru 54-godišnji Magda crta i slika, a njegova dela u Kečkemetu prodaju se u jednoj galeriji. Njegove slike i crteži objavljeni su i u knjizi simboličnog naziva „Podeljena ličnost”.