​Od privrednog rata do političkog mira

Završetak carinskog rata i povratak srpskog voća i povrća na hrvatsko tržište posle desetodnevne blokade, uz stišavanje tonova posle obeležavanja godišnjice akcije „Oluja”, mogli bi da uvedu čitav prostor bivše Jugoslavije u mirnije vode.

Hrvatski mediji preneli su da predsednica ove zemlje Kolinda Grabar Kitarović planira da na jesen u posetu pozove predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a potom je sredinom nedelje stigla i informacija da Zagreb povlači odluku o uvećanju cena taksi za robu iz Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

 

Prethodno su predstavnici ovih država zajednički zatražili da se takav propis hitno ukine i uputili opomenu da će primeniti kontramere. Ishod ovog pograničnog zaoštravanja, čak i u delu javnosti u Hrvatskoj, protumačen je kao pobeda regiona u ekonomskoj borbi protiv ove zemlje. Tome je doprinela i odluka Beograda da kao odgovor Zagrebu uvede rigorozne kontrole hrvatskih proizvoda u trajanju do 30 dana, što je suviše dug rok za veliki broj namirnica.

Bez obzira na to što je reč o trgovinskom i privrednom sukobu, ovaj konflikt i rasplet preneli su se i na politički teren. „Vraćanje cena na pređašnji nivo doprineće relaksaciji odnosa među državama u regionu”, izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, dodajući da je saradnja u svim oblastima važna za stabilnost, a posebno za unapređenje ekonomskog rasta. Premijerka je apelovala da se sve strane ubuduće uzdrže od jednostranih poteza, bez konsultacija i dogovora sa susedima.

Pri tome, predstavnici Beograda više puta su, dok je blokada još trajala, podvlačili da kontramera koju planiraju da uvedu nije suprotna Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, dok je Zagreb taj koji je svojim potezom prekršio SSP. Zemlje regiona su se povodom spuštanja hrvatske rampe obraćale i Briselu, ali je iz EU stigla uzdržana poruka u kojoj se sve strane pozivaju da učine „sve što mogu da bi se problem rešio, započinjanjem konsultacija u dobrom duhu”. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je, međutim, da prema neformalnim odgovorima koje su dobili naši diplomatski predstavnici, u Briselu ne postoji niko ko smatra da odluka Hrvatske o merama nije kršenje SSP-a.

U jeku granične blokade za izvoz voća i povrća iz Srbije odigravalo se i obeležavanje godišnjice akcije „Oluja”, što je pojačavalo tenzije. To bi ipak mogla da ublaži upravo poseta Aleksandra Vučića Zagrebu. Međutim, prema pojedinim ocenama, ključno pitanje je koliku realnu moć Kolinda Grabar Kitarović ima da bi suštinski uticala na poboljšanje odnosa dve zemlje. Generalni sekretar predsednika Nikola Selaković izjavio je da će Vučić „kao čovek dijaloga”, ako poziv stigne, prihvatiti da ode u posetu.

Reakcije javnosti u Srbiji u protekloj sedmici izazvali su i predlozi da se donese zajednička deklaracija Srbije i Republike Srpske o opstanku srpske nacije. Selaković je najavio da će cilj takvog dokumenta biti opstanak srpskog jezika i kulture, ali i da takav korak nije motivisan dnevnopolitičkom potrebom, niti onim što neko pokušava da prikaže „velikosrpskim nacionalizmom”. Predlog da se donese ovakav dokument usvojen na sastanku Aleksandra Vučića s predstavnicima Srba iz regiona, prilikom obeležavanja godišnjice njihovog stradanja u „Oluji”.

Uporedo s ovom temom, nastavljeni su i razgovori o unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji. Vučić je izjavio da će pre kraja godine izneti svoje mišljenje o rešenju pitanja Kosmeta. Za to vreme prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je da je dobro što je pokrenut dijalog o Kosovu i što se čuju različite ideje. „Zanimljivo je, a to je primetio i predsednik države Aleksandar Vučić, da je dosad samo moja ideja o razgovorima o razgraničenju na ono što je srpsko i ono što je albansko izazvala veliku nervozu na mnogim stranama”, izjavio je Dačić.

Dok se u Srbiji govorilo o dijalogu, na Kosovu je politička kriza dovela do sve češćih i glasnijih tumačenja kako su jedino rešenje novi vanredni parlamentarni izbori. Prvi korak ka formiranju vlade u Prištini jeste konstituisanje skupštine, a to se još nije dogodilo. Razmirice albanskih partija, zbog kojih još nisu uspostavljene institucije, koče i donošenje nekih značajnih odluka na koje se Priština obavezala, a to su formiranje Zajednice srpskih opština, saradnja sa Specijalnim sudom u Hagu, zaduženim i za procesuiranje zločina takozvane OVK, kao i demarkacija granice s Crnom Gorom. U slučaju novih izbora rešavanje ovih pitanja čekalo bi se bar do kraja godine.

Prošle nedelje u srpskoj javnosti jedna od aktuelnijih tema bili su i predstojeći beogradski izbori. Bez obzira na to što je rok za njihovo održavanje 28. mart sledeće godine, stranke su već počele pripreme za borbu na biralištima. Iz vladajućih SNS-a i SPS-a poručili su da još nisu međusobno razgovarali o predizbornoj strategiji i da je rano za donošenje odluke o tome hoće li nastupiti zajednički ili na odvojenim izbornim listama.

Predstavnici opozicije, s druge strane, održali su sastanak kojem su prisustvovali lideri DS-a Dragan Šutanovac, PSG-a Saša Janković, SDS-a Boris Tadić i Vuk Jeremić, koji bi u oktobru trebalo da osnuje stranku. Za sada, jedna kolona u kojoj bi se ujedinile ove četiri opcije nije izvesna, već je verovatnije da će oni nastupati u dve kolone. Za koju god strategiju da se odluče vlast i opozicija, politička trka za prestonicu biće najozbiljnija provera i za jedne i za druge od predsedničkih izbora 2. aprila ove godine.