Tražili ste, gledajte

Ako ga imamo, zašto ga ne koristimo, čudio se Tramp u kampanji, raspitujući se zašto Amerika ne upotrebljava nuklearno oružje.

Ni kao predsednik nije dobio zadovoljavajući odgovor na pitanje čemu igračka sa kojom ne može da se poigra, pa je ove nedelje nagovestio drugačija pravila. Upozorio je Severnu Koreju da će je sustići „vatra, bes i moć kakvu svet još nije video”, što je protumačeno kao najava nuklearnog napada ili „makar” preventivnog rata. Kada je Pjongjang uzvratio predstavljajući plan za raketiranje američke teritorije Guama, šef Bele kuće je izjavio da njegove prvobitne reči nisu bile „dovoljno oštre” i da će se vašingtonskim neprijateljima „desiti stvari za koje nisu verovali da stvarno postoje”. U petak je treći put pokazao da se ne šali: „Vojna rešenja su spremna, oružje je napunjeno i spremno za paljbu ako Severna Koreja ne bude pametna. Nadam se da će Kim Džong Un pronaći drugi put”.

 

Kim jeste razvio nešto nuklearnih bojevih glava i međukontinentalnih balističkih raketa kojima neprestano preti Vašingtonu, ali je Amerika zaprepašćena lakoćom sa kojom njen lider razmišlja da sprži Severnu Koreju i planetu uveče u atomski rat. Ali, odavno je prošlo vreme za zaprepašćivanje, iščuđavanje i skandalizovanje. Njujorški biznismen nikada nije krio da mu na pamet padaju najčudnovatije ideje, a Amerikanci su ga, ipak, izabrali za predsednika. Političari su im bili dosadili, a Hilari Klinton posebno smučila. Hteli su Trampa. I želja im se ispunila.

NEPODNOŠLjIVA LAKOĆA RATOVANjA: Još na izborima je superstar rijaliti programa najavljivao da će sravniti sa zemljom Islamsku državu i popuniti smeštajne kapacitete Gvantanama. Na njega su i drugi upozoravali. Toni Švorc, pisac iz senke jedne od Trampovih knjiga, prošlog leta je izjavio da, ako republikanski kandidat „postane predsednik i dobije nuklearne šifre, postoji ogromna verovatnoća da će to voditi kraju civilizacije”. Milioni Amerikanaca su, međutim, i dalje verovali da je bolje da na vlast dođe i neuravnoteženi investitor sa Menhetna nego neko od njegovih konkurenata. Ipak, nisu samo Trampovi glasači oni koje treba podsetiti na izreku: „Pazi šta želiš, može da se ostvari”. Sada to još više važi za njegove protivnike među novinarima, političarima i analitičarima. Mesecima su ga kritikovali zbog „pasivnosti” u Siriji i vajkali se da bi pravi lider sigurno nešto uradio. I onda je vrhovni komandant zasuo Bašara el Asada raketama, prvi put izmamljujući pohvale establišmenta. Mediji su se utrkivali u pozitivnim kritikama a Farid Zakarija je čak ocenio da je Tramp u tom trenutku postao pravi predsednik.

TRIJUMVIRAT U BELOJ KUĆI: I šta ćemo sad ako je šef Bele kuće shvatio da je rat najbliži put do srca Vašingtona? On bi i da ostane predsednik, a mnogo je onih koji bi da mu vide leđa. I ovde Trampovi protivnici, posebno liberalni, ponovo treba da se podsete da treba da vode računa o tome šta žele. Oni jedinu nadu vide u trojici generala iz Trampovog okruženja, H.R. Mekmasteru, Džonu Keliju i Džejmsu Matisu, uzdajući se da će ga oni  „urazumiti” i faktički preuzeti vlast. Da li je moguće da slobodoumna Amerika zaista predlaže vojni trijumvirat? Da neizabrani generali skrajnu demokratski izabranog predsednika? Ili Trampovi oponenti možda hoće Majka Pensa?

Liberalni zagovornici Trampovog proterivanja zaboravljaju da bi u slučaju predsednikove smene ili povlačenja potpredsednik Pens postao šef države. U svim stvarima zbog kojih se levo orijentisanom delu SAD podiže kosa na glavi, Pens je sto puta gori od Trampa. Kao guverner Indijane, potpisao je zakon kojim je tražena obavezna sahrana ili kremacija fetusnih ostataka posle abortusa. Za njega je globalno otopljavanje mit, namerni pobačaj greh, a homoseksualnost bolest. U njegovom svetu, CIA nikome ne treba da polaže račune prilikom mučenja, a NSA ne mora da od sudova traži dozvolu za prisluškivanja. Samo tri meseca nakon što su psi rata počinili pokolj u Bagdadu, Pens je  prostro crveni tepih za osnivača „Blekvotera”. I sve mu to nalaže vera jer je on, po sopstvenom priznanju „hrišćanin, konzervativac, republikanac, ovim redosledom”.

AMERIČKI DAVID: Bogobojažljivost mu zabranjuje da večera sa ženom koja nije njegova supruga, ali mu dozvoljava da bude potpredsednik čoveku koji se hvalio dodirivanjem raznih žena po genitalijama. Iza drugog čoveka u administraciji stoji najkonzervativnija, verski zadrta Amerika, koja bi da u Belu kuću zasedne krajnji desničar, religiozni fanatik, rečju – hrišćanski džihadista. Tramp nije po njihovoj meri, ali su ga podržali radi viših ciljeva, ili, kako je objasnio Pensov zagovornik i finansijer: „Ni kralj David nije uvek bio fin čovek, ali je bio izabran od strane boga koji ima planove i sa Trampom”. U te planove spada i konačna Pensova vladavina. A da li je to cilj i ostalih predsednikovih protivnika? Trampa bes može i da prođe, ali šta sa čovekom koji bi za sopstveno naređenje da se upotrebi nuklearno oružje kazao da je to božija volja?