Тражили сте, гледајте

Ако га имамо, зашто га не користимо, чудио се Трамп у кампањи, распитујући се зашто Америка не употребљава нуклеарно оружје.

Ни као председник није добио задовољавајући одговор на питање чему играчка са којом не може да се поигра, па је ове недеље наговестио другачија правила. Упозорио је Северну Кореју да ће је сустићи „ватра, бес и моћ какву свет још није видео”, што је протумачено као најава нуклеарног напада или „макар” превентивног рата. Када је Пјонгјанг узвратио представљајући план за ракетирање америчке територије Гуама, шеф Беле куће је изјавио да његове првобитне речи нису биле „довољно оштре” и да ће се вашингтонским непријатељима „десити ствари за које нису веровали да стварно постоје”. У петак је трећи пут показао да се не шали: „Војна решења су спремна, оружје је напуњено и спремно за паљбу ако Северна Кореја не буде паметна. Надам се да ће Ким Џонг Ун пронаћи други пут”.

 

Ким јесте развио нешто нуклеарних бојевих глава и међуконтиненталних балистичких ракета којима непрестано прети Вашингтону, али је Америка запрепашћена лакоћом са којом њен лидер размишља да спржи Северну Кореју и планету увече у атомски рат. Али, одавно је прошло време за запрепашћивање, ишчуђавање и скандализовање. Њујоршки бизнисмен никада није крио да му на памет падају најчудноватије идеје, а Американци су га, ипак, изабрали за председника. Политичари су им били досадили, а Хилари Клинтон посебно смучила. Хтели су Трампа. И жеља им се испунила.

НЕПОДНОШЉИВА ЛАКОЋА РАТОВАЊА: Још на изборима је суперстар ријалити програма најављивао да ће сравнити са земљом Исламску државу и попунити смештајне капацитете Гвантанама. На њега су и други упозоравали. Тони Шворц, писац из сенке једне од Трампових књига, прошлог лета је изјавио да, ако републикански кандидат „постане председник и добије нуклеарне шифре, постоји огромна вероватноћа да ће то водити крају цивилизације”. Милиони Американаца су, међутим, и даље веровали да је боље да на власт дође и неуравнотежени инвеститор са Менхетна него неко од његових конкурената. Ипак, нису само Трампови гласачи они које треба подсетити на изреку: „Пази шта желиш, може да се оствари”. Сада то још више важи за његове противнике међу новинарима, политичарима и аналитичарима. Месецима су га критиковали због „пасивности” у Сирији и вајкали се да би прави лидер сигурно нешто урадио. И онда је врховни командант засуо Башара ел Асада ракетама, први пут измамљујући похвале естаблишмента. Медији су се утркивали у позитивним критикама а Фарид Закарија је чак оценио да је Трамп у том тренутку постао прави председник.

ТРИЈУМВИРАТ У БЕЛОЈ КУЋИ: И шта ћемо сад ако је шеф Беле куће схватио да је рат најближи пут до срца Вашингтона? Он би и да остане председник, а много је оних који би да му виде леђа. И овде Трампови противници, посебно либерални, поново треба да се подсете да треба да воде рачуна о томе шта желе. Они једину наду виде у тројици генерала из Трамповог окружења, Х.Р. Мекмастеру, Џону Келију и Џејмсу Матису, уздајући се да ће га они  „уразумити” и фактички преузети власт. Да ли је могуће да слободоумна Америка заиста предлаже војни тријумвират? Да неизабрани генерали скрајну демократски изабраног председника? Или Трампови опоненти можда хоће Мајка Пенса?

Либерални заговорници Трамповог протеривања заборављају да би у случају председникове смене или повлачења потпредседник Пенс постао шеф државе. У свим стварима због којих се лево оријентисаном делу САД подиже коса на глави, Пенс је сто пута гори од Трампа. Као гувернер Индијане, потписао је закон којим је тражена обавезна сахрана или кремација фетусних остатака после абортуса. За њега је глобално отопљавање мит, намерни побачај грех, а хомосексуалност болест. У његовом свету, ЦИА никоме не треба да полаже рачуне приликом мучења, а НСА не мора да од судова тражи дозволу за прислушкивања. Само три месеца након што су пси рата починили покољ у Багдаду, Пенс је  простро црвени тепих за оснивача „Блеквотера”. И све му то налаже вера јер је он, по сопственом признању „хришћанин, конзервативац, републиканац, овим редоследом”.

АМЕРИЧКИ ДАВИД: Богобојажљивост му забрањује да вечера са женом која није његова супруга, али му дозвољава да буде потпредседник човеку који се хвалио додиривањем разних жена по гениталијама. Иза другог човека у администрацији стоји најконзервативнија, верски задрта Америка, која би да у Белу кућу заседне крајњи десничар, религиозни фанатик, речју – хришћански џихадиста. Трамп није по њиховој мери, али су га подржали ради виших циљева, или, како је објаснио Пенсов заговорник и финансијер: „Ни краљ Давид није увек био фин човек, али је био изабран од стране бога који има планове и са Трампом”. У те планове спада и коначна Пенсова владавина. А да ли је то циљ и осталих председникових противника? Трампа бес може и да прође, али шта са човеком који би за сопствено наређење да се употреби нуклеарно оружје казао да је то божија воља?