Ima li još glasova, sem Čomskog
U doba liberalnog kapitalizma intelektualci su neretko viđeni kao najveći gubitnici. Uticaj im je potcenjen, a njihova reč kao da nema više preveliku težinu, iako je više nego verovatno da će za petnaest ili dvadeset godina sada aktuelni političari početi da citiraju njihove knjige i tada pozivaju na njihove ideje.
Glas angažovanih intelektualaca želimo da čujemo i u vreme mira i u vreme socijalnih protesta, u doba ekonomskih kriza, raznih tranzicija i ostalih „proleća”, posebno građanskih ratova.
Oni sagledavaju pojave i njihove uzroke, i važnije – upozoravaju na društvena kretanja i moguće dalekosežne posledice. Glas su razuma koji otvara neke nove vidike. Sinonim za kritički stav i odgovornost, pronicljivost, hrabrost i etiku.
Pridaje im se uloga pri izboru onih na vlasti, ali pripisuje i „zasluga” u propadanju države, raspirivanju nacionalizma i etničkih konflikata. „Rat ne počinje bacanjem bombi i paljenjem kuća, već polako i postupno – prvo se stvori neprijatelj i predstavi kao pretnja”, navela je književnica Slavenka Drakulić u jednom svom tekstu, objavljenom u „Sarajevskim sveskama”, gde pominje da su „upravo pesnici, novinari i intelektualci” uzburkavali nacionalistička osećanja, učvršćivali predrasude i rat u Jugoslaviji učinili mogućim. „Sve i kad ne bih njihovim rečima davala preveliki značaj, jer sve reči ipak nisu meci, oni su bili veoma učinkoviti u pripremi rata”, istakla je ova autorka.
Američki časopis „Forin polisi” u sličnim anketama na prvom mesto po uticaju stavio je muslimanskog propovednika Fetulaha Gulena, osnivača pokreta Gulem, poznatog po otvaranju škola u više od 100 zemalja sveta.
Nije, međutim, jasno kako najveći svetski intelektualci od Čomskog do Pintera nisu uspeli da spreče nijednu od vojnih akcija NATO-a, uključujući bombardovanje SR Jugoslavije, dok su pisci i pesnici sa Balkana uspeli da zapale čitav region. Jesu li to naši intelektualci tako moćni ili su, možda, naši vladari sasvim nemoćni?
U komunizmu su „javni” intelektualci proganjani i zatvarani kao disidenti, a kasnije, s pluralizmom mišljenja, elegantnije su sklanjani u zapećak. Danas, sa primetnim slabljenjem levice, njihov glas je sve tiši.
Kako stoje stvari, koja to imena spadaju u najuticajnije mislioce ovog doba – tema je naše ankete koja će u narednim danima na stranicama „Politike” izneti gledište poznatih umetnika i „društvenjaka” na ovu temu. Saznaćemo čije mišljenje cene, čije članke prate, koga u svojim radovima najčešće citiraju i koje se ličnosti današnjice, po njihovom mišljenju, usuđuju da krojačima liberalnog kapitalizma, javnosti i najvećim svetskim silama kažu istinu u lice.
Prema Indeksu citata u umetnosti i humanističkim naukama, Amerikanac Noam Čomski je još u periodu 1980–1992. bio najcitiraniji živi naučnik na svetu.
Ime koje većini prvo pada na pamet verovatno je Amerikanac Noam Čomski (88), prema Indeksu citata u umetnosti i humanističkim naukama, još u periodu 1980–1992. najviše je citirani živi naučnik. Čomski, koji sebe opisuje kao liberalnog socijalistu, kritičar je spoljne politike SAD-a i njenih dvostrukih standarda, što za posledicu ima, kako sam kaže, masovno kršenje ljudskih prava. Ovaj „najveći svetski mislilac”, po oceni „Njujork tajmsa” iz 2005, najoštrije je osudio i NATO bombardovanje Srbije 1999. godine. Očekivano je da nije pobornik američkih medija za koje kaže da služe kao deo propagande vlade SAD-a.
Britanski magazin „Prospekt” svake godine bira 100 globalnih mislilaca, na osnovu njihovog doprinosa u javnoj sferi, kao i sposobnosti da prenesu ideje u delo, koje menjaju i oblikuju svet. Među njima su, na prvom mestu, francuski ekonomista Toma Piketi, autor bestselera „Kapital u 21. veku”, u čijem središtu je nejednakost kao akutan problem kapitalizma; nekadašnji ministar finansija Grčke Janis Varufakis, kanadska intelektualka Naomi Klajn, čija knjiga „No logo” kritikuje iskorišćavanje radnika i raspravlja o oblicima otpor protiv dominacije velikih korporacija.
Uticajna je i Arundati Roj, indijska književnica poznata po kritici spoljne politike SAD-a, kao i američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade 2008. Pol Krugman, zatim Henri Kisindžer i Mario Vargas Ljosa. I svi oni koji komentarišu socijalne pokrete i nepravde, ekološka zagađenja, rad MMF-a, stare sukobe i one na pomolu.
Prvo mesto na listi britanskog magazina „Prospekt”, koji svake godine bira 100 globalnih mislilaca, zauzima francuski ekonomista Toma Piketi, autor bestselera „Kapital u 21. veku”, a tu su i Janis Varufakis, Naomi Klajn, Arundati Roj, Pol Krugman, Henri Kisindžer i Mario Vargas Ljosa.
Američki časopis „Forin polisi” u sličnim anketama na prvom mesto po uticaju stavio je muslimanskog propovednika Fetulaha Gulena, osnivača pokreta Gulem, poznatog po otvaranju škola u više od 100 zemalja sveta. Nekada saveznik Redžepa Tajipa Erdogana, Gulen živi u egzilu u SAD-u, jer se tereti za pokušaj državnog udara u Turskoj...
Na svetskim listama „Savremeni filozofi koje treba čitati”, pored poznate Džudit Batler nalazi se i Slavoj Žižek – jedino ime iz ovog regiona. Slovenački psihoanalitičar promišlja teme postmodernizma, ljudskih prava, multikulturalizma... „Kada me ljudi pitaju šta da rade sa ekonomijom, šta dođavola, ja znam. Zadatak ljudi poput mene nije da damo odgovore, već da postavimo prava pitanja”, kaže Žižek.
U poslednje vreme, na pojedinim univerzitetima u svetu uvršćeni su kursevi pod nazivom „Globalno mišljenje”, a neke od lekcija odnose se na promene u svetskoj ekonomiji, na amerikanizaciju i vesternizaciju planete, globalizacijske trendove. Zvuči kao kratak kurs za učlanjenje u političku partiju. Dok se ne pojavi neki novi Čomski koji je, usput rečeno, studirao lingvistiku.
U sutrašnjem broju
Miša Đurković Moć muslimanskih intektualaca Gulena i Junuza, Igor Štiks Vodič kroz svetsku elitu, tvorce Sirize i Podemosa
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
