Klintonovi se obogatili, a podrška im osiromašila

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 7. aprila – Hilari i Bil Klinton potvrdili su se opet kao „specijalni slučaj” novije američke istorije. Munjevito su se obogatili po izlasku (januara 2001.godine) iz Bele kuće da bi im potom, a možda baš zbog toga, znatno bile smanjene šanse za povratak u predsedničku palatu.

Na početku izbornog maratona za predsednika SAD, Hilari je bila „viđena” kao neprikosnoveni favorit dobrim delom i zbog već skupljenih pozamašnih finansijskih priloga u kampanji, ali je sada u situaciji da se „čupa” iz pozicije autsajdera i da odoleva pozivima da se povuče iz stranačke trke u kojoj vodi (ne samo u glasovima nego i u dolarima) njen rival Barak Obama. U nastojanju da „izvadi kestenje iz vatre” dugo je oklevala da objavi svoja i muževljeva primanja sluteći da bi takvi podaci mogli dodatno da idu „u korist njene štete”.

Bogaćenje ovde nije greh već, naprotiv, dokaz uspešnosti i deo „američkogsna”, ali je u slučaju Klintonovih pokazalo izvesne kontraproduktivnosti ponjihove nepresušne ambicije. Hilariračuna, naime, na većinsku podršku siromašnijih slojeva, ali će njih neprijatno „iznenaditi” upravo objavljenipodaci – da su se ona i njen muž u poslednjih sedam godina svrstali među sunarodnike koji su se najbrže obogatili iuvrstili se, kako navodi „Njujork tajms”,među 14.500 najimućnijih američkih poreskih obveznika.

Svesna rizika da bi mogli da joj prebace za demagogiju, ona je činjenicu da su ona i njen suprug, po izlasku iz Bele kuće, zaradili 109 miliona dolara, objasnila kao „iznenađenje” i za njih oboje. Pre svega zbog „neočekivano” velike zarade Bila Klintona.

Iz upravo objavljene liste prihoda i rashoda, u poreskoj prijavi, proizlazi da je taj bračni par najveći deo novca, ukupno 92 miliona dolara, „ubrao” pisanjem o njihovom „životu i priključenijima” i od Bilovih honorara za nastupe (od kojih je za neke dobijao i po milion dolara) ovde i u inostranstvu. Po dve njihove autobiografske knjige postale su bestseleri, pri čemu je on zgrnuo 29,6 a ona 11 miliona dolara.

Poreska prijava Klintonovih, kad su već rešili da je podnesu, pod pritiskom i javnosti i Obame, koji je prethodno objavio svoje (znatno manje od Klintonovih) prihode i rashode, ispisana ja na 221 stranici i sadrži obilje materijala koji može da posluži mnogim istražiteljima, pa i onima koji se posvete delikatnim vezama politike, morala i novca. Iz nje proizlazi, uz ostalo, da je taj bračni par u proteklih sedam i nešto godina platio porez u iznosu od 33,8 miliona dolara i da je u dobrotvorne svrhe priložio 10,25 miliona, a pojedini analitičari već kopaju dublje da bi gomili brojki dali i kompletan smisao.

Od knjige „Davanje”, u kojoj je svoje donacije preporučivao kao model za druge, Bil Klinton je zaradio 6,3 miliona dolara, a u dobrotvorne svrhe je dao samo milion, iako su njegovi prihodi po odlasku s predsedničke dužnosti porasli za 6.900 odsto, primetila je komentatorka „Njujork tajmsa” (čije je uredništvo, inače, preporučilo Hilari kao podesnijeg predsedničkog kandidata od Obame). Hroničari su takođe zabeležili da je većina donacija Klintonovih otišla njihovoj fondaciji, a da su najviše priložili (tri miliona) prošle godine kad je Hilari ušla u nadmetanje za predsedničku funkciju. Poređenja radi, 2002. su od zarađenih 9,5 miliona samo 115.000 dolara dali u humanitarne svrhe…

Pod lupom su i klintonovska preplitanja politike i biznisa. „Vašington post” precizira da su najveći donatori obe njihove predsedničke kampanje zaposlili Bila kao konsultanta ili poslovnog partnera. Glavni među njima je milijarder Ronald Barkl, magnat supermarketa, koji je Klintonu dosad, za razne aranžmane, platio bar 15 miliona dolara i istakao se kao jedan od glavnih sakupljača priloga (koji doprinesu sumom većom do 100.000 dolara) izbornim naporima Hilari uplativši i šestocifreni iznos „nezavisnoj političkoj grupi koja joj pomaže”.

Drugi važan učesnik u krugu „klintonizacije” je Vinod Gupta, osnivač Info Ju-Es-Ej – kompanije za poslovne i potrošačke informacije, koja je finansirala Hilari, a Bilu, kao konsultantu, dosad isplatila više od tri miliona dolara. Ta suma je pomenuta i u tužbi akcionara firme koji Gupti prebacuju „neprikladno plaćanje konsultantima i letove privatnim avionima s Klintonovima”.

Posebno će se ispitivati, kako je nagovešteno, donacije Klintonovoj Predsedničkoj biblioteci (tradicionalnoj instituciji bivših šefova Bele kuće) u Arkanzasu. Naslućuje se da moguća veza između darova i ranije im datih političko-poslovnih prednosti…

Raporti o obogaćivanju Bila i Hilari mogu da naškode njenoj izbornoj kampanji pogotovu na predstojećem izjašnjavanju u Pensilvaniji, čiji ishod je „vrlo bitan” za odmeravanje snaga sa Obamom. U toj saveznoj državi, njenu izbornu bazu čini i masa ljudi, bez fakultetskog obrazovanja, sa zaradom manjom od 50.000 dolara godišnje, koji su dosad u njoj videli nekog ko bi i svojim primerom mogao da se poistoveti s njima, upozorava Nacionalni javni radio.

Hilari je tu „žicu” pokušala da protegne izjavom solidarnosti s jednom majkom iz Ohaja navodeći kako je toj sunarodnici beba umrla zato što ona kao roditelj nije imala 100 dolara neophodnih za odgovarajućelečenje. Bolnica, koja se prepoznala u toj priči, odmah je argumentima demantovala takve navode, a predstavnik Klintonove je na to reagovao: „Ako bolnica tako kaže, mi to poštujemo”. Prethodno je Hilari priznala, opet pod pritiskom svedoka, da je pogrešno rekla da je u Bosnu pre 12 godina sletela „pod snajperskom vatrom”.

Pritisak činjenica je svojevremeno nagnao i njenog supruga da prizna seksualnu aferu sa stažistkinjom u Beloj kući Monikom Levinski. Činjenice o naglom, iznad očekivanja, bogaćenju Klintonovih, kao i njihovo izvrdavanje istine mogli bi da naude Hilari više nego Bilu afera – smatraju poznavaoci prilika. On se, naime, održao na vlasti, a njoj preti da se ne domogne vlasti.

-----------------------------------------------

Ostavka glavnog stratega

Nesklad između političkih i biznismenskih veza upravo je doveo do ostavke Marka Pena, glavnog stratega predsedničke kampanje njujorške senatorke. Ispostavilo se da je kao predstavnik svoje konsultantske firme obećavao Kolumbijcima trgovački aranžman sa SAD, iako Hilari tvrdi da se tome protivi. Njegova kompanija je, dodaje se, povezana i s gigantom hipotekarnogtržišta koje je sada u velikoj krizi, a pruža i usluge bezbednosnoj agenciji Blekvoter, optuženoj za mnogobrojne pogibije civila u Iraku…

-----------------------------------------------

Nije obavezno, ali je poželjno

Pretendentima za predsednika SAD ne nalaže se kao obaveza da javnosti obelodane poreske prijave iz kojih će se videti njihovi prihodi i rashodi, ali je objavljivanje tih podataka poželjno i kao takvo prerasta u tradiciju od sedamdesetih prošlog veka. Novost je, kako ocenjuje „Njujork tajms”, u okolnosti da sada poreske prijave obelodanjuju i stranački pretendenti, a ne samo učesnici finalnog megdana kandidata dve glavne partije i drugih aspiranata.

Republikanac Džon Mekejn, za razliku od demokrata Obame i Klintonove, još se nije uklopio u taj običaj. Kaže – uskoro će.