Suđenje čoveku koji je otkrio razmere grčkog duga

Komentatori, i strani i domaći, optužuju grčku vladajuću klasu da koristi ovog stručnjaka kao žrtvenog jarca, svaljujući na njega krivicu za sopstveni neuspeh. Na njegovom slučaju lome se dve Grčke. Na jednoj strani su oni koji vide rasipnu, loše vođenu zemlju koja je sada pod nadzorom EU i mogu je izvući samo bolne, racionalne mere. Na drugoj su oni koji odbacuju sopstvenu odgovornost i vide zemlju kao žrtvu međunarodnih bankara i njihovih sluga u MMF-u i EU, koja je mogla da utekne njihovim šapama da je nisu izdali ljudi poput ovog statističara.

Međunarodni monetarni fond angažovao je svog bivšeg eksperta da raščisti javni bilans u zemlji čiji su političari godinama uz pomoć domaćih statističara uspevali da zabašure prave razmere javnog duga. Kada je Atina zatražila pomoć EU i MMF, ovi su zahtevali precizno knjigovodstvo. Elstat je formiran umesto stare agencije 2010. godine posle dva optužujuća izveštaja EU u kojima je navedeno da grčka vlada stalno umanjuje brojeve o dugu i deficitu, delom zbog slabog kvaliteta podataka, a delom zato što ih namerno loše tumači.

Georgiju je ustanovio da budžetski deficit za 2009. iznosi 15,4 odsto bruto društvenog proizvoda, a ne 13,6 procenata, kako se tvrdilo, mada je i to bilo dovoljno za program spasavanja. Usledile su optužbe da je „frizirao” brojke urotivši se se sa stranim kreditorima protiv sopstvene zemlje. Tada su štampa i političari počeli da ga progone.

Sud je prošle sedmice potvrdio da je kriv što je objavio podatke o deficitu ne obavestivši upravni odbor (suspendovao je sastanke odbora pošto je, kako tvrdi, otkrio da mu je jedan od članova hakovao imejl). U istoj presudi oslobođen je optužbe da je na početku mandata radio istovremeno i za MMF. Ipak, još traju postupci po mnogo ozbiljnijim optužbama da je falsifikovao podatke i radio protiv nacionalnih interesa.

U uvodniku pod naslovom „Skandalozan progon grčkog uzbunjivača”, agencija Blumberg podseća da grčki statističari nisu do kraja predstavljali razne indirektne finansijske obaveze vlade, kao što su garancije za dugove javnih kompanija, i da su preterano optimistično procenjivali nivo naplate poreza. Jedna od njegovih žestokih protivnica, ekonomistkinja Zoe Georganta, optužila ga je da je naduvao podatke o deficitu da bi MMF i EU mogli da odobre Grčkoj „nepotrebne kredite” i preuzmu ekonomsko upravljanje uz stroge mere štednje. Po mišljenju Georgante, koja želi da Grčka napusti zonu evra, zamisao je bila da se „gomilanjem dugova grčkom narodu spasu francuske i nemačke banke”.

Georgiju se 2015. posle isteka petogodišnjeg mandata vratio u Merilend, odakle sprema odbranu. Osuđujuća presuda, koju su mnogi ocenili kao sramnu, daje povoda grčkim poveriocima da se pitaju da li je ova zemlja išta naučila iz dužničke krize, ali i razlog da izbegnu da ponovo zagaze u opasne grčke vode da bi pružili pomoć, oštar je „Vašington post”.

Ekonomista Megan Grin pita se da li će, imajući u vidu sudbinu Andresa Georgijua, njegovi naslednici u Elstatu oklevati da stanu u odbranu podataka koji bi mogli da se pokažu kao politički nepopularni, što bi trebalo da zabrine potencijalne investitore. Slučaj bi mogao da ima ozbiljne posledice za celu evrozonu, smatra ona – jer ako statistički podaci nisu pouzdani, propašće i sporazumi bloka o podeli rizika.

Zemlja je trenutno u trećem programu pomoći. Spasilačke kredite su odobrile članice evrozone, dok MMF nadzire program zajedno sa Evropskom komisijom i Evropskom centralnom bankom.

U ovom i još nekim slučajevima „Fajnenšel tajms” vidi i pritisak na sudstvo, za koji ocenjuje da „nije nova pojava u Grčkoj, ali je izbor radikalnog pokreta Siriza trebalo da bude prilika za raskid lagodnih veza između političkih partija i države”.