Ni gume ne vole sunce

U da­ni­ma ka­da se be­le­že re­kord­no vi­so­ke tem­pe­ra­tu­ra od ko­jih se „to­pi as­falt” svi uče­sni­ci u sa­o­bra­ća­ju mo­ra­li bi da bu­du sve­sni va­žno­sti sta­nja pne­u­ma­ti­ka na svo­jim vo­zi­li­ma. Pre­ven­tiv­ni pre­gle­di su iz­u­zet­no bit­ni jer čak i pre­la­zak kra­ćih re­la­ci­ja po ve­li­koj vru­ći­ni mo­že da pred­sta­vlja do­dat­no op­te­re­će­nje. 

Je­dna od pr­vih stav­ki kon­tro­le je­ste pra­vi­lan pri­ti­sak u pne­u­ma­ti­ci­ma. Tu je naj­ko­ri­sni­ji sa­vet da se po­štu­ju pre­po­ru­ke pro­iz­vo­đa­ča vo­zi­la ko­je su naj­če­šće na­pi­sa­ne u bli­zi­ni vo­za­če­vih vra­ta, na de­lu vo­zi­la gde je me­sto za to­če­nje go­ri­va ili u sa­mom pri­ruč­ni­ku za upo­tre­bu vo­zi­la. Ako je vo­zi­lo sa put­ni­ci­ma i pr­tlja­gom pod pu­nim op­te­re­će­njem, pri­ti­sak u pne­u­ma­ti­ku mo­ra bi­ti vi­ši – pri tom se mo­ra i ta­da po­što­va­ti pre­po­ru­ka za op­te­re­će­no vo­zi­lo na­ve­de­no od stra­ne pro­iz­vo­đa­ča. Do­bro je da se ba­rem jed­nom me­seč­no pro­ve­ri pri­ti­sak u pne­u­ma­ti­ci­ma kad su hlad­ni, a oba­ve­zno pre po­la­ska na du­ži put. Ka­ko se na­vo­di u sa­op­šte­nju „Gu­dji­ra”, isto pra­vi­lo va­ži i za re­zer­vni to­čak. 

Uko­li­ko je gu­ma ne­do­volj­no na­pum­pa­na, pa je njen ve­ći deo po­vr­ši­ne u kon­tak­tu s as­fal­tom, či­me se po­ve­ća­va ot­por ko­tr­lja­nja i isto­vre­me­no sma­nju­je eko­no­mič­nost po­tro­šnje go­ri­va. Su­vi­še ni­zak pri­ti­sak po­gor­ša­va vo­zne ka­rak­te­ri­sti­ke vo­zi­la – sta­bil­nost, a uti­če i na ne­rav­no­mer­no ha­ba­nje pne­u­ma­ti­ka. S dru­ge stra­ne je si­tu­a­ci­ja ka­da je gu­ma „pre­pum­pa­na”, tad se ostva­ru­je kon­takt sa ma­njim de­lom po­vr­ši­ne gu­me sa ko­lo­vo­zom. To iza­zi­va br­že i ne­rav­no­mer­no ha­ba­nje, a još va­žni­je je što se ne obez­be­đu­je mak­si­mal­no pri­a­nja­nje, zbog če­ga vo­zač mo­že da ima pro­ble­me u kon­tro­li, na­ro­či­to pri­li­kom ko­če­nja. Ta­ko­đe, ta­ko po­de­še­na gu­ma je pod­lo­žni­ja ošte­će­nji­ma ka­da na­i­đe na udu­blje­nje ili pre­đe pre­ko ne­kog pred­me­ta na pu­tu. 

Za­kon­ski su pro­pi­sa­ne i du­bi­ne ša­ra (ka­na­la) jer one znat­no uti­ču na vo­zne ka­rak­te­ri­sti­ke, pr­ven­stve­no na spre­ča­va­nje pro­kli­za­va­nja. U ve­ći­ni evrop­skih dr­ža­va je 1,6 mi­li­me­ta­ra, ali ka­ko se na­vo­di u sa­op­šte­nju – ne bi tre­ba­lo če­ka­ti da se gu­me po­ha­ba­ju, već je po­želj­no za­me­ni­ti ih već ka­da du­bi­na ka­na­la pad­ne is­pod tri mi­li­me­tra.

Pred po­la­zak na pu­to­va­nje ni­je zgo­reg ni vi­zu­el­no pre­gle­da­ti gu­me –  ga­ze­ći sloj i boč­ne zi­do­ve: uko­li­ko se pri­me­ti bi­lo ka­kvo ošte­će­nje (za­rez, is­pup­če­nje...) naj­bo­lje je po­sa­ve­to­va­ti se s vul­ka­ni­ze­rom.