Moć muslimanskih intelektualaca

Ako pogledate standardne zapadne liste, među prvih desetak navode se Noam Čomski, Ričard Dokins, Naomi Klajn, Jirgen Habermas itd. Čomski i Habermas se takođe nalaze u vrhu lista najcitiranijih autora u humanističkim naukama, što bi mogao da bude takođe neki kriterijum. No njihov uticaj na stvarno donošenje političkih odluka i usmeravanje politika, bilo svojih matičnih ili drugih država gotovo je nikakav. Cela generacija neokonsa od Kejgana i Kristola do Volfovica uticala je na američku spoljnu politiku, a time i na globalne odnose milion puta više nego bilo ko od ovde navođenih imena.

Vratimo se muslimanima. Propovednik i pisac Fetulah Gulen nalazi se na čelu pokreta koji obuhvata više od deset miliona ljudi u svetu i ima kapital od oko 25 milijardi evra, nobelovac Muhamed Junuz stvorio je sistem mikrokredita koji je reformisao i poboljšao živote miliona ljudi, a Al-Karadavi, duhovni lider Muslimanskog bratstva razgoreva srca miliona ljudi koji su zbog njegovih reči spremni da pođu u borbu ili smrt. Nama nepoznati ideolozi Komunističke partije Kine utiču na odluke koje redefinišu živote više od milijardu ljudi...

Da li je model uticajnog intelektualca Kisindžer, čovek koji u direktnom kontaktu sa svim najvećim svetskim liderima, posreduje i usmerava globalna kretanja, ili je to npr. Bernard Luis koji definiše politiku zapadnog sveta prema islamu? Ili Džoana Rouling koja sa preko 400 miliona knjiga Hari Potera određuje savremenu imaginaciju?

Dakle zaista je teško napraviti jednu jedinstvenu listu uticaja u vremenu kada se prioriteti i mode tako brzo menjaju. S obzirom na kontroverzni razvoj bioetike ne treba da nas iznenadi ako Dona Haravej za deset godina bude među najcitiranijim i najuticajnijim autorima.

Ovoj anketi ću na kraju da priložim nekoliko svojih imena, izabranih po vrlo subjektivnim kriterijumima. Ser Rodžer Skruton je najveće ime u savremenom konzervativnom miljeu. Intelektualac u najboljoj tradiciji evropske misli, objedinjuje u sebi mislioca, romanopisa, esejistu i vrhunskog stilistu. On je jedno od retkih svetala za generaciju koja sa tugom gleda civilizacijsko propadanje savremenog sveta.

Džozef Naj je vodeće ime savremene teorije međunarodnih odnosa. Njegovi pojmovi meke moći i pametne moći postali su neizbežni deo kanona, ali i prakse rada mudrijih aktera na globalnoj sceni. Teorijski doprinos spojen je sa direktnim učešćem u administraciji, Trilaterali itd. Na kraju pomenimo ruskog istoričara Andreja Fursova. U najboljoj tradiciji ruske jurodivosti, ogromnom snagom probija prostor stvarajući od prezrenih disciplina kriptoistorije i konspirologije ozbiljnu nauku.