Nesalomiva ljubav mladih Nemaca prema „baki Merkel”

Dok proteklih dana šefica demohrišćana uživa u tronedeljnom godišnjem odmoru u južnom Tirolu, njen glavni konkurent za mesto kancelara, šef socijaldemokrata (SPD) Martin Šulc, šparta Nemačkom uzduž i popreko, pokušavajući da sedam nedelja pred savezne parlamentarne izbore ubedi birače da se on i njegova stranka razlikuju od Merkelove i njenog bloka CDU–CSU sa kojim je u vladajućoj koaliciji. Mada Šulc insistira na socijalnoj pravdi, obaveznom ulaganju u infrastrukturu, pravima zakupaca stanova, boljem obrazovanju, oštrijem odnosu prema automobilskoj industriji koja je varala potrošače, kao i  odustajanju od povećanog trošenja na odbranu kako bi se postigli ciljevi NATO-a, ankete ukazuju da mu to zasad ne pomaže u nameri da pobedi Merkelovu.

Poslednje istraživanje javnog mnjenja, koje je za TV RTL i magazin „Štern” uradio institut Forza, ukazuje da 40 odsto birača podržava CDU–CSU, 23 odsto SPD, po osam odsto Zelene, Levicu i Alternativu za Nemačku (AfD), a sedam odsto liberale (FDP). Kad bi mogli direktno da glasaju za kancelara, 50 odsto bi glasalo za Merkelovu, a tek 21 odsto za Šulca.

Prema svemu sudeći, lažne vesti nisu naškodile Merkelovoj, iako je u analizi nemačkog ogranka američkog portala „Bazfid njuz” utvrđeno da su na „Fejsbuku” najveću popularnost imale upravo lažne vesti o kancelarki i izbeglicama. Analizirajući tekstove o Merkelovoj, koji su poslednjih pet godina na „Fejsbuku” izazvali najviše reakcija, nemačka verzija američkog portala utvrdila je da je od deset najpopularnijih tekstova samo jedan bio istinit, sedam su bili lažne vesti, a dva su bila komentari, to jest lični stavovi.

Najveći odjek je imao tendenciozno isečen video pod naslovom „Angela Merkel: Nemci moraju da prihvate nasilje koje sprovode stranci”, koji predstavlja deo jedne njene izjave tendenciozno izvučen iz konteksta, dok je ona zapravo govorila o potrebi da se migranti bolje integrišu u nemačko društvo. Potom sledi lažna vest pod naslovom „Merkelova želi da svim izbeglicama što pre da pravo glasa na izborima”, koju je objavio jedan portal sa satiričnim vestima, čiju ironiju nisu razumeli brojni korisnici društvenih mreža. Samo jedan od deset najpopularnijih članaka o Merkelovoj bio je istinit i odnosio se na kancelarkine stavove o potrebi za reformom penzionog sistema.

I dok u digitalnoj prašumi Merkelovu napadaju isključivo zbog poteza u okviru izbegličke krize, upravo mladi kao najveći korisnici društvenih mreža kancelarku cene baš zbog njenog liberalnog stava prema migrantima. Prema rezultatima jedne ankete koje objavio „Frankfurter algemajne cajtung”, za čak 83 odsto mladih Nemaca migracije su važna tema, pri čemu je Merkelova pobrala naklonost mladih upravo liberalnom politikom „otvorenih vrata” za izbeglice, okrenuvši se protiv konzervativnih stavova članova svoje stranke.

Iako mladi Nemci, kako kažu, smatraju da je Merkelova „tradicionalna, dosadna i udaljena (od njih)”, istovremeno kažu i da je „kompetentna, disciplinovana i simpatična”. Pojedini kritičari ovu naklonost mladih Merkelovoj tumače stokholmskim sindromom, koji utiče na taoce da glorifikuju svog otmičara ili tlačitelja. Drugi, pak, razlog za to vide u tome što su to generacije koje su proteklih 12 godina praktično odrasle uz Merkelovu, koja im dođe, kako kaže direktor instituta Forza, kao svojevrsna baka, iako među Nemcima ona ima nadimak „mama”.

Posle Drugog svetskog rata, decenijama su mladi Nemci bili većinski naklonjeni SPD-u, da bi se od 1980. dobrim delom okrenuli tada osnovanim Zelenima, kao ekološkoj i mirovnjačkoj stranci nove levice. Međutim, posle dva kancelarska mandata Merkelova je na prošlim izborima 2013. uspela da osigura svojoj CDU najveći udeo podrške birača od 18 do 24 godine, što su demohrišćani prvi put postigli samostalno.

Kako je u junskoj sondaži javnog mnjenja utvrdio institut Forza, Merkelova i sada uživa čak 57 odsto podrške najmlađih birača, što je više od podrške koju uživa u ukupnom biračkom telu.

„U osnovi, veće su šanse da će mladi glasati za Zelene ili socijaldemokrate. Ali u poslednjih nekoliko godina videli smo da podržavaju Angelu Merkel lično. U toku izbegličke krize, njena podrška među mladima je padala znatno manje nego među celokupnom biračkom telu”, kaže Ulrih Šneklot, direktor u agenciji za istraživanje javnog mnjenja „Kantar pablik”, dodajući da, izgleda, mladi podržavaju njen liberalan pristup.