Bregzit će imati tranzicioni period

Zajednička izjava dvojice kolega je veliki korak napred s obzirom na to da su nedavno podigli prašinu u javnosti jer su ovim povodom davali, u najmanju ruku, oprečne izjave. Razlog tome je, moguće, bio uostalom jer je Foks na čelu kolone onih koji se strasno zalažu za bregzit, dok je Hamond oduvek važio za proevropski orjentisanog političara.

Sporazum dve frakcije unutar kabineta britanske premijerke Tereze Mej, kako god ga tumačili, osim što je znak da britanska vlada pokušava da se sabere nakon višemesečnog turbulentnog perioda, govori da više niko od tamošnjih zvaničnika i ne pomišlja na takozvani tvrdi bregzit. Ta opcija, da Ostrvljani napuste Brisel čak i po cenu da odu praznih ruku, pogotovu da se odreknu pristupa jedinstvenom evropskom tržištu, bila je donedavno jedina vodilja premijerki Mej.

Štaviše, u poslednje vreme sve više se glasno predlaže raspisivanje drugog referenduma kako bi se građani opet izjasnili da li, nakon što su imali godinu dana da vide kako bregzit zaista izgleda, ipak i dalje žele da se osamostale. Ova priča pokrenuta je poslednji put upravo nakon najsvežijeg raskola u kabinetu između Hamonda i Foksa zbog – tranzicionog perioda.

Dok je ministar finansija gavorio da je dogovoreno da će odnosi sa EU u mnogo čemu biti kao i do sada i to do 2022. godine, ministar međunarodne trgovine je odbacivao takve tvrdnje rekavši „Sandej tajmsu” da kabinet nije postigao konsenzus o nesmetanom kretanju ljudi između EU i Ostrva u prelaznom periodu.

Oni su se, izvesno je, dogovorili, ali na tamošnjoj političkoj sceni i dalje postoji nezanemarljiv deo onih koji uporno smatraju da ideja o tranzicionom periodu predstavlja status kvo koji je zapravo „usporeni masovni automobilski udes koji samo odlaže ekonomsku bol”.