Srbija plaća kosovski dug do 2041.

– Ovo je­ste spe­ci­fič­no, Sr­bi­ja pla­ća taj dug jer Ko­so­vo sma­tra de­lom svo­je te­ri­to­ri­je – ob­ja­sni­la je pre me­sec da­na Jor­go­van­ka Ta­ba­ko­vić, gu­ver­ner Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je, na za­jed­nič­koj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re sa še­fom Mi­si­je MMF-a Džej­msom Ru­fom i mi­ni­strom fi­nan­si­ja Du­ša­nom Vu­jo­vi­ćem.

Pre­ma po­da­ci­ma ko­je je naš list do­bio od Na­rod­ne ban­ke, oba­ve­ze Ko­so­va i Me­to­hi­je po osno­vu jav­nog spolj­nog du­ga ko­je je Sr­bi­ja pre­u­ze­la po re­pro­gra­mi­ra­nim spo­ra­zu­mi­ma za­klju­če­nim od 2002. do 2005. go­di­ne iz­no­si­le su oko 927,17 mi­li­o­na evra, ra­ču­na­to po kur­su na dan 31. jul 2017. Od 2002. do 31. ju­la ove go­di­ne Sr­bi­ja je od na­ve­de­ne su­me ot­pla­ti­la 644,78 mi­li­o­na evra – 212,70 mi­li­o­na evra glav­ni­ce i 432,08 evra po osno­vu ka­ma­te.

Reč je, da­kle, o nov­cu ko­ji je is­pla­ćen iz bu­dže­ta, što zna­či da su ta sred­stva pri­ku­plje­na od po­re­skih ob­ve­zni­ka na te­ri­to­ri­ji cen­tral­na Sr­bi­je i Po­kra­ji­ne Voj­vo­di­ne.

Gde je na Ko­so­vu po­tro­še­no 927,17 mi­li­o­na evra, pre­ra­ču­na­to po sa­da­šnjem kur­su?

Pre­ma pi­sa­nju al­ban­skih auto­ra, a to se i u Be­o­gra­du do­bro zna, od na­ve­de­ne su­me naj­vi­še je ulo­že­no u iz­grad­nju ter­mo­e­lek­tra­ne „Ko­so­vo B” i po­vr­šin­ske ko­po­ve uglja „Be­la­će­vac” i „Do­bro se­lo”. Sle­de in­ve­sti­ci­je „Trep­če” – Elek­tro­li­za cin­ka, Fa­bri­ka aku­mu­la­to­ra, Fa­bri­ka ba­te­ri­ja u Gnji­la­nu i „Me­ta­lac”u Đa­ko­vi­ci. Za­tim iz­grad­nja kom­plek­sa „Fe­ro­nikl”, „Bal­kan” u Su­voj Re­ci, In­du­stri­ja sin­te­tič­kih vla­ka­na „Prin­teks” u Pri­zre­nu, Fa­bri­ka šav­nih ce­vi u Uro­šev­cu, Fa­bri­ka ra­di­ja­to­ra u Gnji­la­nu i Že­le­znič­ko-tran­sport­no pred­u­ze­će. 

Mi­ro­ljub La­bus, po­čet­kom 2002. go­di­ne, u svoj­stvu pot­pred­sed­ni­ka Vla­de Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je, iz­ja­vio je da ne­će od­u­sta­ti od zah­te­va da se Sr­bi­ja oslo­bo­di ba­rem de­la ko­sov­skog du­ga.

„Mi ima­mo ad­mi­ni­stra­tiv­nu upra­vu Un­mi­ka na Ko­so­vu. Ta ad­mi­ni­stra­ci­ja je od­re­di­la po­re­ze, ca­ri­ne na Ko­so­vu, ali ne že­li ni na ko­ji na­čin da uče­stvu­je u is­pla­ti svog de­la du­ga. Ja sam po­ku­šao da u ve­zi s tim raz­go­va­ram s Ha­kru­pom (biv­ši ad­mi­ni­stra­tor UN na KiM), pi­sao sam i Ko­fi­ju Ana­nu. Oni ne že­le da pri­zna­ju taj dug, sma­tra­ju da je to pro­blem Sr­bi­je. Sr­bi­ja ne­ma fi­skal­nih pri­ho­da, i to je pro­blem o ko­jem će­mo mo­ra­ti da raz­go­va­ra­mo”, ka­zao je La­bus u raz­go­vo­ru za B92.

Dr Bo­ris Be­go­vić je u svom tek­stu za na­še „Po­gle­de” ma­ja 2013. pod na­slo­vom „Ko­so­vo – naj­sku­plji srp­ski dug” sa­op­štio je jav­no­sti ka­ko su se raz­go­vo­ri na ovu te­mu s Un­mi­kom za­vr­ši­li.

„Ka­da je od Un­mi­ka za­tra­že­no da se iz ko­sov­skog bu­dže­ta pla­ća­ju na­kna­de iz ko­jih će se ser­vi­si­ra­ti deo du­ga ko­ji se od­no­si na Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, od­go­vo­re­no je da Un­mik ne­ma man­dat za ta­ko ne­što”, ja­san je bio Be­go­vić. 

Na pre­go­vo­ri u Be­ču (2006–2007), ko­ji su pret­ho­di­li Ah­ti­sa­ri­je­vom pla­nu, na ko­ji­ma je Be­go­vić bio član na­še pre­go­va­rač­ke de­le­ga­ci­je, pi­ta­nje ko­sov­skog du­ga po­no­vo do­la­zi na dnev­ni red. Srp­ska de­le­ga­ci­ja je iz­ne­la svo­je pred­lo­ge. Pr­vo, da se od­re­di da­tum re­še­nja i da se do­go­vor od­no­si na sve ono što se do­go­di­lo pre tog da­tu­ma. Dru­go, da se glav­ni­ca ka­kva je u tom tre­nut­ku pre­ne­se na pri­štin­ske or­ga­ne vla­sti, da se Sr­bi­ji na­dok­na­di ce­lo­ku­pan iz­nos (glav­ni­ca plus ka­ma­ta) ko­ji je pla­ti­la do tog da­tu­ma (ni­je se in­si­sti­ra­lo na to­me ko tre­ba da pla­ti) i da se Sr­bi­ji pla­ti ona ka­ma­ta ko­ju bi mo­gla da do­bi­je na sred­stva ko­ja je is­ko­ri­sti­la na ser­vi­si­ra­nje ko­sov­skog de­la svog du­ga. 

„Sva­ki put ka­da su iz­no­še­ni ti pred­lo­zi pri­štin­ska de­le­ga­ci­je je iz­la­zi­la na kon­sul­ta­ci­je i vra­ća­la se s va­tre­nim po­li­tič­kim go­vo­ri­ma ti­pa ne­će­mo mi da vra­ća­mo kre­di­te iz ko­jih je ku­po­va­no oruž­je ko­jim su ubi­ja­na al­ban­ska de­ca. Za­i­sta vi­so­ke me­đu­na­rod­ne fi­nan­si­je. Ne­za­vi­sno od tog ama­ter­skog po­zo­ri­šta, Ah­ti­sa­ri­jev plan je uva­žio pr­va dva od tri srp­ska zah­te­va. I on­da – ni­šta”, ko­men­ta­ri­sao je Be­go­vić u svom tek­stu. 

Go­di­šnja ra­ta ko­sov­skog du­ga u to vre­me iz­no­si­la je oko je­dan od­sto bu­dže­ta Sr­bi­je. Ne­nad Po­po­vić, šef Eko­nom­skog ti­ma za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju u vla­di Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce, u fe­bru­a­ru 2008. go­di­ne je iz­ja­vio: „Sr­bi­ja ne mo­že da do­zvo­li da joj se zbog ma­nje od jed­nog pro­cen­ta bu­dže­ta spo­či­ta da se od­re­kla Ko­so­va. Ta­ko­đe, pre­stan­kom ot­pla­te du­ga Sr­bi­ja bi pre­kr­ši­la me­đu­na­rod­ne oba­ve­ze, a od­no­si na­še ze­mlje s kre­di­to­ri­ma i po­ve­ri­o­ci­ma bi­li bi na­ru­še­ni. Ugro­žen bi bio i kre­dit­ni rej­ting na­še ze­mlje, što bi, u ne­ga­tiv­nom smi­slu, ose­ti­li svi gra­đa­ni.”

Iz Na­rod­ne ban­ke na­po­mi­nju da oba­ve­ze Ko­so­va i Me­to­hi­je ko­je je po re­pro­gra­mi­ra­nim spo­ra­zu­mi­ma pre­u­ze­la Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja do­spe­va­ju pre­ma stra­nim kre­di­to­ri­ma do 2041. go­di­ne. I to: pre­ma Lon­don­skom klu­bu – do no­vem­bra 2024. go­di­ne, Me­đu­na­rod­noj ban­ci za ob­no­vu i raz­voj (IBRD) – do de­cem­bra 2031, Ku­vaj­tu – do ju­la 2034. i Pa­ri­skom klu­bu ze­ma­lja po­ve­ri­la­ca – do mar­ta 2041.