Dizel zapalio nemački predizborni rat

Njegova partijska koleginica i nemačka ministarka privrede Brigite Cipres je istakla da bi ove kvote „pritisnule proizvođače da ponude tražene električne automobile”.

U svom planu od pet tačaka za modernizaciju nemačke automobilske industrije, Šulc ističe da je američki proizvođač automobila „Tesla”, pionir u proizvodi električnih automobila, „predugo bio ismevan” te da nemački proizvođači ne mogu više sebi da priušte svoj trenutni nivo „arogancije”.

Po povratku sa odmora, i Merkelova je proteklog vikenda na stranačkom skupu u Dortmundu upozorila nemačke auto-gigante da moraju da se promene ili će izgubiti poverenje javnosti.

„Želimo snažnu automobilsku industriju, ali želimo i visoke ekološke standarde”, rekla je šefica demohrišćanskog bloka (CDU–CSU).

Ovaj njen nešto kritičniji ton prema najjačoj grani nemačke privrede dolazi u trenutku kada je njena popularnost neznatno pala, ali i dalje njena CDU–CSU uživa podršku od oko 40 odsto birača, a Šulcov SPD 24 odsto. Ali, to što je pozvala direktore auto-giganata da budu iskreni i preuzmu odgovornost, ne znači da je Merkelova podržala Šulcov predlog o kvotama. Naprotiv, ona je odbacila predlog o zabrani dizel-vozila, istakavši da benzinci zapravo emituju više štetnog ugljen-dioksida od dizelaša, kao i predložene kvote EU za električne automobile. Ona je istakla da Šulcova ideja „nije zapravo dobro promišljena”.

„Pre svega, pregovori o kvotama na nivou EU trajali bi unedogled”, rekla je ona, postavivši pitanje „šta bismo radili ako se ne bi poštovale” kvote. „Da li bi to značilo da vam ne bi bilo dozvoljeno da kupujete automobile na goriva?”

Umesto ovog Šulcovog predloga, ona je istakla da bi nemačka vlada trebalo da donese strategiju kako da pomogne automobilskoj industriji da se „brzo osavremeni” i pređe na proizvodnju električnih vozila.

„Moramo biti brzi u inovaciji, a tamo gde kompanije ne mogu same, vlada mora stati iza njih”, rekla je ona, našalivši se pri tome na račun inovacija koja pomažu netalentovanim vozačima da se parkiraju. „Ako niste dobri u parkiranju, možete to da uradite automatski, čak i danas. Ovo se uglavnom odnosi na muškarce.”

I dok je Merkelova nastojala da smiri tenzije, njen socijaldemokratski prethodnik u kancelarskoj fotelji Gerhard Šreder optužio ju je da je odlaskom na tronedeljni odmor zapostavila svoje dužnosti, jer nije bila na „samitu o dizelu” 2. avgusta u Berlinu, na kojem su savezni ministri, premijeri i ministri nemačkih pokrajina i predstavnici automobilske industrije razmatrali kako da se izbegne ograničavanje kretanja za posebno štetna dizel-vozila zbog veoma zagađenog vazduha u velikim gradovima u Nemačkoj.

Na tom „samitu” dogovoreno je da će automobilske kuće „Folksvagen” (u čiju grupu spadaju i „Audi” i „Porše”), „Dajmler”, „Be-Em-Ve” i „Opel” ugraditi novi softver u 5,3 miliona svojih vozila sa dizel-motorom prodatih u poslednjih devet godina, pri čemu će novi softver omogućiti da efikasnije radi sistem za smanjenje štetnih gasova. Cilj je da se za 25 do 30 odsto smanji nivo zagađenja azotnim oksidom, koji najviše doprinosi zagađenju velikih nemačkih gradova, a nova dizel-vozila ga, zahvaljujući softverskoj prevari, ispuštaju u znatno većem nivou nego kada su testirana u kontrolisanim uslovima. Iako mediji u zemljama kandidatima za članstvo u EU, poput Srbije, već šire strah da će se u ove zemlje sliti odbačena nemačka dizel-vozila, vlasti u Nemačkoj insistiraju na tome da neće biti zabrane vožnje dizelaša, koji čine 46 odsto svih vozila na nemačkim putevima.

Lokalni sudovi u Diseldorfu i Štutgartu su doneli nepravosnažne odluke da se od 2018. u određenim delovima grada u kojima se registruje drastično uvećano zagađenje zabrani vožnja dizel-vozila koja su ispod najnovijeg standarda „evro 6”, kao i starih benzinskih vozila koji su ispod standarda „evro 3”. Ipak, vlasti nastoje da obore ovu odluku.