Prepelice na meniju krivolovaca

Ne čudi onda što podaci Interpola, kojima raspolaže DZPPS, govore da je takozvani zeleni kriminal, odnosno šverc ptica, divljači i biljaka, među najunosnijim, posle trgovine drogama, falsifikatima i ljudima. Ružić ističe da su Interpol i Ujedinjene nacije 2015. godine upozorili da je zeleni kriminal koštao svetsku ekonomiju 258 milijardi dolara.

Kako bi se bar donekle stalo na put švercu prepelica, ali i ostalih divljih ptica, poput ševe, koju krijumčari takođe cene, DZPPS je pre četiri godine formirao tim za borbu protiv krivolova. U najnovijoj akciji, sprovedenoj u saradnji s policijom sredinom nedelje, sprečili su u nezakonit lov i masovan pomor prepelica u opštini Temerin, i to treću godinu zaredom. Kako objašnjava Ružić, njihov tim je na parceli požnjevene pšenice u ataru Bačkog Jarka otkrio dve zabranjene vabilice, policija ih je zaplenila i za vlasnicima se traga. Nezakonit lov na prepelice ranije je zabeležen u Sirigu, okolini Kikinde, Apatina, u Alibunaru, Sremskoj Mitrovici, Lajkovcu, Velikom Gradištu i Čereviću.

– Krivolov na prepelice je unosan biznis, jer porcija koja sadrži tri-četiri ptice u italijanskim restoranima košta 50 evra, a od jedne prepelice prokrijumčarene u Italiju može se zaraditi i 10 evra. U legalnom lovu naši lovci za tu pticu dobijaju 300 dinara. Dok pomoću nedozvoljene vabilice krivolovac za dan može da odstreli od 50 do 100 ptica, lovac dnevno ne može da ubije više od pet prepelica. Uprkos uspešnim akcijama policije, inspekcije i našeg tima, obim krivolova na prepelice u Srbiji raste. Podaci Lovačkog saveza Srbije kažu da se kod nas u sezoni, sem 60.000 krivolovljenih, zakonito ulovi oko 45.000 prepelica. I većina legalno ulovljenih prepelica na kraju takođe završava u italijanskim ekskluzivnim restoranima, jer krijumčari potplaćuju lovočuvare da dođu i do njih. Pošiljke ptica iz Srbije neprestano idu u inostranstvo, čitao sam izjave italijanske policije da je krajem devedesetih godina prošlog veka za oko tri godine dva miliona srpskih ptica završilo u njihovim restoranima. Vrednost tog krijumčarenja je do četrdeset miliona maraka. A sada upozoravamo da je krivolov povećan – ističe Ružić i dodaje da je strogo zabranjen izvoz svih ptica ulovljenih na teritoriji Srbije.

Podaci DZPPS-a govore da se zbog potreba ekskluzivnih inostranih restorana u našoj zemlji godišnje krivolovi između 125.000 i 175.000 divljih ptica, a polovinu čine prepelice i grlice.

– Prva karika u lancu šverca su lovokradice, a kada krijumčareni primerci stignu do krajnjeg odredišta važi pravilo „što je ređe, to je i skuplje”. Cene su različite. Neke vrste papagaja koštaju 20 evra, a neke 20.000 evra po primerku. Primerci orlova i sokolova, koji se švercuju uglavnom na Bliski istok, takođe dostižu cenu od nekoliko hiljada evra – kažu u Grupi za sprovođenje Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES).

Do pre nekoliko godina glavni švercerski kanali iz Srbije su išli preko Mađarske i Hrvatske. Situacija se promenila, jer su u ove dve susedne države nadležne službe postale mnogo efikasnije, pa se sada ilegalna trgovina obavlja preko Makedonije i Crne Gore, naročito preko luke Bar.

Kada prenose žive primerke mašta švercera nema granica. U Francuskoj Gvajani švercer je donjem vešu prenosio kolibrije, a kod nas je zabeležen slučaj kad je Kinez pokušao da prenese živog goluba sakrivenog u džepu. Ptice se prilikom transporta ne oglašavaju jer ih šverceri drže u tami i upakovane tako da ne pomeraju krila. Za pakovanje „žive robe” koriste čarape ili folije.