Antidoping kontrola kriva za prosečne rezultate
London – Moglo bi se pomisliti da ako na nekom takmičnju dođe do gotovo kompletne smene šampiona, da dolazi mlada garda, da je „kraljica sportova“ dobila asove za budućnost, ali to nije slučaj sa 16. svetskim prvenstvom u atletici. Naprotiv.
Šampionat u Londonu neće se pamtiti po blistavim pobedama i rezultatima već po teškim porazima mnogih istnskih atletskih šampiona poput najvećeg od svih Jamajčanija Juseina Bolta, ali i Britanca Moa Faraha, Kenijca Asbela Kipropa, Jamajčanke Elene Tompson...
Atletski svet je posebno teško primio poraz Juseina Bolta u trci na 100 metara, a zatim pad i povredu u trci štafeta 4 h 100 metara na svojoj oproštajnoj trci. Nije lepo kada se idoli sruše u prašinu, u ovom slučaju tartan, niko to ne voli, ali gledaoci su ga pozdravili kao da je zabeležio nove u nizu svojih velikih trijumfa, a IAAF i organizatori šampionata nagradili su ga zvaničnim oproštajem na kraju desetog dana 16. šampionata.
Za sve je to bio vrlo emotivan događaj.
A gde je atletika sada bez Bolta, posebno sprint. Atletika nema trenutno ni jednu takvu ličnost koja može tako snažno da svedoči o vrlinama „kraljice“ sportova, a kada je u pitanju sprint, onda se može reći da neće biti čudno da njegovi vanserijski svetski rekordi požive jako, jako dugo. Ni na vidiku nema nikog ko bi mogao da ih ugrozi.
Po kuloarima Olimpijskog stadiona čulo se mišljenje da su prosečni rezultati u mnogim disciplinama rezultat pooštrene antidoping kontrole i ako je to zaista tako s tim se moramo pomiriti, ali bilo je i drugih dešavanja i tendencija koje do sada nisu bile prisutne u svetskoj atletici. Čak ni taj Ginisov rekord – London je prodao ulaznica za 15 programa u deset dana i tako za gotovo 300.000 gledalaca nadmašio dosadašnjeg rekordera Berlin 2009.
London je, međutim, imao i prvu zarazu – čak 30 učesnika šampionata je zaraženo norovirusom, a najdeblji kraj je izvukao Ajzak Makvala iz Bocvane i tako ostao bez dve „sigurne” medalje.
I to bi promenilo postignuti odnos osvojenih medalja među zemljama učesnicima od kojih su 38 imale i svetske šampione.
Jedini novi svetski rekord u Londonu postavila je Portugalka Injes Enrikes u hodanju na 50 km s 4:05,56 ali to se moglo i očekivati, jer je reč o novoj disciplini, koja zvanično postoji od 1. januara ove godine.
Ni kad su u pitanju rekordi svetskih prvenstava „kraljica sportova” nije imala više sreće – jedini na stazi postavila je Amerikanka Ema Koburn na 3.000 m stiplčez sa 9:02,58, a na drumu Francuz Johan Diniz u hodanju na 50 km s hvale vrednih 3:33,12. Treći rekord je onaj Enrikezove, ali ona nije imala prethodnicu koju je morala da nadmaši.
Na šampionatu je postavljeno 15 najboljih rezultata sezone, s tim što su Amerikanke u štafetama 4 h 100 i 4 h 400 m po dva puta popravljale najbolje vreme. Spisak dostignuća mora se produžiti s 11 kontinentalnih rekorda, a na Stari kontinent otpadaju dva – rekord muške britanske štafete 4 h 100 m s 37,47 i, opet rezultat Enrikezove u hodanju na 50 km.
Rekorderka po broju državnih rekorda postignutih u Londonu je Bahreinka Salva Eid Naser koja je rekord svoje zemlje na 400 m popravljala u kvalifikacijama, polufinalu i finalu, a od 54 nova državna rekorda ni jedan nije srpski.
Od 33 šampiona iu Pekinga (računajući i štafene sastave) koji su došli u London da brane svoje titule samo devetoro je uspelo u tome. To su Vejd van Nikerk (J. Afrika) na 400 m, Mo Farah (V. Britanija) na 10.000 m, Konselus Kipruto (Kenija) na 3.000 m stiplčez, Kristijan Tejlor (SAD) u troskoku i Pavel Fajdek (Poljska) u bacanju kladiva, a u ženskoj konkurenciji Dafne Skipers (Holandija) na 200 m, i ženska štafeta SAD 4 h 400 m, Ruskinja Marija Lasickene u skoku uvis i Anita Vlodarčik (Poljska) u bacanju kladiva.
U Pekingu Kenija i Etiopija su sa po 7 zlatnih medalja spustile SAD, koje su imale zlato manje, na treće mesto na listi najuspešnijih zemalja. Amerikanci su se u Londonu vratili na vrh, a u „top 10“ prvi put se našla Južna Afrika i to na trećem mestu ispred atletskih velesila Francuske, Kine i Velike Britanije koja je na „svom“ šampionatu bila daleko znatno neuspešnija nego pre dve godine. Ruski atletičari su i u Pekingu i u Londonu zauzeli isto mesto – deveto, s tim što su sada nastupili kao nezavisni učesnici, jer je Sveruska atletska federacija i dalje izopštena iz IAAF zbog doping grehova. Pre dve godine Rusi su osvojili dve zlatne i po jednu srebrnu i bronznu medalju, a kao nezavisni zlatnu i pet srebrnih medalja, ali ne sme se zaboraviti da je nazvisni tim bio tri puta manji od onog u Pekingu jer je samo 19 sportista dobilo pravo nastupa pošto su „položili“ sve doping testove van Rusije.
Ivana Španović u Sportskoj komisiji IAAF
Po završetku 16. prvenstva sveta u atletici saopšteni su rezultati izbora za članove Sportske komisije IAAF. Među 16 kandidovanih bila je i naša najbolja atletičarka Ivana Španović, a njeno ime nalazi se i među šest onih koji su dobili najviše glasova svojih kolega i sportskih rival.
Formalni rezultat izbora nije saopšten, već samo imena šestoro novih članova Sportske komisije (po abecednom redu), a pored Španovićeve to su i Kim Kolins (Sen Kits i Nejvi), Injaki Gimez (Kanada), Adam Kščot (Poljska), Tomas Reler (Nemačka) i Benita Vilis (Australija).
Betiji nagrada za fer-plej
Olimpijska šampionka u skoku vis iz Rio de Žaneira Špankinja Rut Betija dobila je nagradu Internacionalnog komiteta za fer-plej (ICFP). Nagradu je zaslužila, kaže se u obrazloženju, zbosvog truda da smiri i uteši 24-godišnju Alesiju Trost posle neuspeha u kvalifikacijama, jer je to bio veoma emotivan trenutak za Italijanku kojoj je prošle godine preminula majka a zatim i bivši trener.
Najuspešnije zemlje
zl. sr. br. ukupno
1. SAD 10 11 9 30
2. Kenija 5 2 4 11
3. J. Afrika 3 1 2 6
4. Francuska 3 0 2 5
5. Kina 2 3 2 7
6. V. Britanija 2 3 1 6
7. Etiopija 2 3 0 5
8. Poljska 2 2 4 8
9. Nezvisni 1 5 0 6
10. Nemačka 1 2 2 5
SVETSKI ŠAMPIONATI U ATLETICI
godina domaćin učesnici zemlje zemlje/šampioni zemlje/osvajači medalja zemlje/finalisti
1983. Helsinki 1.333 153 14 25 44
1987. Rim 1.419 156 14 27 47
1991. Tokio 1.491 162 16 29 52
1993. Štutgart 1.630 187 20 36 66
1995. Geteborg 1,755 190 24 43 69
1997. Atina 1.785 197 22 42 61
1999. Sevilja 1.750 200 22 42 61
2001. Edmontton 1.677 189 23 42 68
2003. Pariz 1.679 198 23 43 68
2005. Helsinki 1.688 191 21 40 67
2007. Osaka 1.800 197 21 40 67
2009. Berlin 1.895 200 19 37 68
2011. Daegu 1.742 199 16 41 70
2013. Moskva 1.784 203 18 38 60
2015. Peking 1.781 205 19 43 65
2017. London 2.048 203 24 38 65
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
