Predizborna odbrana nemačkog jezika

Najviše je u javnosti odjeknulo kada se zamenik ministra finansija i član Predsedništva CDU Jens Špan, u razgovoru za list „Noje oznabriker cajtung”, pobunio zbog toga što je u mnogim berlinskim kafeima i restoranima ponekad skoro nemoguće na nemačkom naručiti jelo i piće.

„Sve me više izluđuje to što u berlinskim restoranima osoblje govori samo engleski”, rekao je Špan. „Takvu ludost nećete pronaći u Parizu.”

Ovaj tridesetsedmogodošnji političar je još od 2002. član Bundestaga, pri čemu ističe da je katolik, deklarisani homoseksualac i da se zalaže za ekonomski liberalizam. Špana pojedini komentatori opisuju kao mogućeg naslednika Merkelove, a u protekle dve godine svojom kritikom njene izbegličke politike i zalaganjem za zabranu nošenja burki na izvestan način se stavio na čelo konzervativnijeg krila CDU.

„Suživot u Nemačkoj može postojati jedino ako svi govorimo nemačkim jezikom. Usvajanje jezika možemo i moramo da očekujemo od svakog migranta”, rekao je on. „Nemački je potreban kako bih se osećao kao kod kuće. Ljudi žele da znaju šta mogu da očekuju u svakodnevnom životu i da se stvari ne menjaju sve vreme. Nije svaka kulturna razlika obogaćivanje. Moram da prihvatim sve veći broj marama na našim ulicama, ali se time ne osećam obogaćeno.”

Berlin se proteklih godina doseljavanjem velikog broja ljudi dramatično uvećao, pri čemu je veliki broj stranih studenata, koji često ne govore dobro nemački. Zbog pet miliona turista koji godišnje posete Berlin, lokalni ugostitelji traže radnike koji govore engleski jezik, ali Nemci nisu toliko zainteresovani za ove poslove pa kao konobari neretko rade strani studenti, za koje nije neobično da ne govore nemački nego engleski.

Španova kritika naišla je na burne kritike opozicije pa je poslanik Zelenih Folker Bek istakao da „mi smemo očekivati od svakog doseljenika da govori ili nauči nemački. Ali ne i od svakog turiste”, dok se jedan od funkcionera liberala Folker Vising zapitao: „A koliko konobarica i konobara izluđuje Jens Špan?”

Istovremeno sa Španovom bitkom za opstanak nemačkog u kafićima, njegove kolege krenule su u borbu za status nemačkog u Briselu. Kako je otkrio minhenski dnevnik „Zidojče cajtung”, tri poslanika Bundestaga – Ginter Krihbaum (CDU), Johanes Zinghamer (CSU) i Aksel Šefer (SPD) – napisali su pismo kancelarki Merkel tražeći do nje da obezbedi da institucije EU koriste više nemački jezik.

„Dobro je ako, posle bregzita, dva ostala zvanična jezika EU – francuski i nemački – ponovo budu više korišćeni”, smatra Zinghamer, koji je i jedan od pet potpredsednika Bundestaga. „Engleski će i dalje imati dominantnu ulogu. Posle bregzita, to se neće promeniti. Ali, smatram da ima smisla da se sada francuski i nemački više koriste.”

On je u izjavi za briselski portal „Juraktiv” rekao da je EK poslednjih godina postala sporija u prevođenju dokumenata EU i slanju članovima Bundestaga, pri čemu je zbog kompleksnosti tema važno da su u pitanju zvanični prevodi.

Da pomenuti poslanici Bundestaga nisu mislili samo na korišćenje nemačkog u Briselu svedoči to da su od Merkelove zahtevali da službenici u svim vladinim agencijama i ministarstvima komuniciraju na nemačkom, a da se uskrati finansiranje iz državnog budžeta akademskim konferencijama i predavanjima koja nisu na nemačkom jeziku.

Uprkos zahtevima političara, Nemci u svakodnevnom životu sve više koriste engleske reči pa je tako ove godine u novo izdanje nemačkog Duden rečnika (nemački ekvivalent engleskom Oksfordskom rečniku) upisano oko 5.000 novih reči, među kojima su „selfi”, „tablet” i „fejk njuz”.