Maksimir u Dragačevu

– U Srbiju dolazim poslom, još od 1985. godine jednom mesečno, uglavnom u Beograd, i stekao sam brojna prijateljstva. Ovde su ljudi dobri, i ta toplina uvek me na neki način motivisala da se pojavljujem iznova – kaže za naš list Marinko Paić (58), nesporni vođa ove grupe prijatelja iz Zagreba.

On je rođeni Šibenčanin, od studija 1978. nastanjen u Zagrebu i ima kuću u Maksimiru, a Paići poreklo vode iz sela Rupe, kod Skradina, u Šibensko-kninskoj županiji.

– Kao inženjer radio sam, svojevremeno, u Radio industriji Zagreb i bio jedan od direktora. Sada sam stečajni upravnik i zbog toga često dolazim u Srbiju, radeći na predmetima oko međusobnih potraživanja vaših i naših preduzeća – kaže Paić.

Onda nam je predstavio svoje zanimljivo, otmeno društvo: s njim su supruga Jasna, njihova kći Sanja i njen muž Enes Družić, i njihovo dvoje mališana, pomenuta Edita i Darjan (6). Zatim, bračni par Brkljač, Božidar takođe stečajni upravnik i njegova supruga Albina, lekari Šeparovići dr Zdravka i dr Ivan, Karlo Koubek, penzionisani pravnik i njegova supruga dr Smilja Matković, zubarka, te Enesovi roditelji, Fikret Družić i supruga Manda, ugostitelji u penziji.

Marinko priča da redovno putuje u Srbiju na Vaskrs i odseda u hotelu „Izvor” u Aranđelovcu („Ako se poklopi da vaš i naš Vaskrs budu u istu nedelju, i tad sam u Aranđelovcu”), a u Guči su svi novajlije, ovo im je bio prvi sabor. I odseli su u kući čoveka koga prvi put vide u životu.

Marinko je preko jedne agencije zahtevao da se za 14 osoba obezbedi zajednički i najbolji smeštaj koji se ovde može ponuditi, pa je agencija za njihovog domaćina preporučila kuću Nebojše Milovančevića (39), vozača u Direkciji za izgradnju iz Guče. Ukućani su, sa svoje strane, kuvali kafu, točili rakiju i mesili kolače svojim gostima, i postavljali doručak koji je obezbeđivala agencija. U skladu sa običajima ovog podneblja i trubačke priredbe, to ne ide bez svadbarskog kupusa, kajmaka i prasetine.

Posao oko ručka bio je povod da Marinka anegdotski podsetimo na razlike (ili sličnost) Hrvata i Srba: prvi u domu imaju kućanicu, drugi u kući domaćicu. Kaže da dosad nije čuo za to.

Zajedno sa Enesom i Karlom prošetali smo sokacima Guče, kroz uzavreli, saborski i trubački svet. Oni su se namestili za zajednički snimak sa trubačem iz Novog Sada Boškom Kradžavcem, a onda je Karlo celo društvo (u međuvremenu nam se pridružio i dr Dušan Milivojević, lekar iz Štutgarta), častio pićem pod šatrom Milana Lučića Ariljca.

Reč po reč, saznali smo da je Enesov otac Fikret iz Bosanskog Petrovca, a majka Manda iz Janjeva na Kosmetu. Dok Karlo priča da njegova porodica ima češko poreklo. I pokazuje nam u telefonu svoju kuću na Krku: staro kamenito zdanje obnovljeno u izvornom obliku, nov je samo bazen u dvorištu. Sve zajedno izgleda izuzetno, za čestitku. Pride, ima na Krku aerodrom, pa može iz Zagreba da doleti kod poželi.

Kako su se Zagrepčani proveli za šest dana boravka u Guči?

– Enes me pozvao telefonom kad su se vratili kući, reče da su dobro prošli u putu i svi zahvaljuju na gostoprimstvu, kaže da su dočekani i ispraćeni po najboljim običajima. I da će iduće godine da budu ponovo naši gosti – priča nam juče Nebojša Milovančević.

Dobro su došli.