​Tramp i liga izuzetnih džentlmena

Postoji li još nešto što američki predsednik nije pokušao da izvrgne ruglu? Novinari su „neprijatelji naroda”, klimatske promene su tek belosvetska ujdurma čiji je cilj da se zakoči razvoj SAD, a o imigrantima i ženama je već dao toliko rasističkih i mizoginih komentara da je besmisleno opet ih citirati.

Predsednik, međutim, veoma dobro poznaje svoj narod. Zna da prosečan Amerikanac nije čitalac „Njujork tajmsa”, neko ko voli o sebi da razmišlja kao o kosmopoliti, a o svojoj zemlji (i njenom predsedniku) kao o lideru slobodnog sveta. 

 

Ciljna grupa Donalda Trampa, Njujorčanina rođenog u svili i kadifi, jeste duboka provincija, ono što se u Americi naziva „područjem koje samo nadleću avioni”. To je uglavnom osiromašeno belačko stanovništvo, gubitnici tranzicije kako bi se to reklo u balkanskim prilikama, koje je spas videlo u predsedniku koji je obećao „Ameriku na prvom mestu” i vraćanje američkih poslova Amerikancima. Zato kada su ove nedelje u Virdžiniji lokalni belci marširali sa upaljenim bakljama uzvikujući antisemitske parole i pozivajući na zaštitu „krvi i tla”, obrazac je bio potpuno isti kao u svakom drugom šovinizmu – za naše probleme kriv je neko drugi i on treba da plati ceh. Nagomilani bes je prošle godine vrlo dobro pročitao sadašnji stanar Bele kuće i kanalisao ga u pravcu glasačkih kutija. Zato mu danas ne pada na pamet da osudi njihovo divljanje, nego čak relativizuje robovlasnički period, rak-ranu američke istorije, razvodnjavajući trenutnu situaciju pozivanjem na robove Džefersona i Vašingtona.

KO ĆE UPALITI SVETLO: A da li je baš Donald Tramp najmaligniji faktor koji razara slobodarsko američko tkivo? Prava igranka dešava se nešto dalje od avenije Pensilvanija 1600, gde stoluje predsednik. Na Kapitol hilu, u Kongresu, gde republikanci drže većinu, grupacija predvođena Polom Rajanom, sve su prilike, radi na sistemskoj demontaži „američkog sna”. Verovatno vodeći svetski intelektualac koji se ne libi da javno progovori o istinskim problemima modernog sveta, Noam Čomski, kaže: „Bilo šta što može biti od koristi običnim ljudima, ljudima koji rade, pripadnicima srednje klase, narodu na ulici – svaki takav program mora biti desetkovan. Sve što doprinosi nagomilavanju bogatstva i moći ili što povećava upotrebu sile, mi to podržavamo. ”

Kao dokaz Čomski skreće pažnju na sastav republikanskog kabineta:

„Svaki službenik u kabinetu je odabran tako da uništi sve što ima bilo kakav ljudski značaj u delu vlade za koji je zadužen. Sve je tako sistematično, da ne može biti neisplanirano.”

I zaista, teško je ne složiti se s činjenicom da odabir kadrova suštinski određuje pravac svake politike. Ako vratimo snimak samo malo unazad, na Obaminu eru, u njegovom prvom mandatu na ključne položaje u Ministarstvu pravde postavljani su ljudi sa neskriveno prisnim vezama sa vodećim bankarima. Takav potez će se ispostaviti kao jasan pokazatelj da predsednik nikada nije nameravao da traži odgovornost banaka – odgovornih za finansijsku krizu.

Stoga je slaba vajda od lamentiranja komentatora Si-En-Ena nad Trampovim šefom kabineta Džonom Kelijem, kojem je tobož toliko neprijatno od onog što predsednik govori na konferenciji za novinare pa je skrušeno oborio glavu. Naravno da je odmah zadobio naklonost takozvane liberalne javnosti, a pomenuti televizijski analitičar je zahvaljivao nebesima na ljudima kao što je Keli jer oni vode računa da Tramp ne napravi „mnogo više gluposti”. Teško da nešto može biti pogrešnije! Keli je personifikacija one uglađene, po pravilu belačke, gospode kojom je Tramp okružen, a koja je glavni inspirator poteza koji sistemski potkopavaju interese srednje klase i idu naruku najbogatijima. Predsednik i Stiven Benon, njegov donedavno omiljeni saradnik, zaduženi su za skandalizovanje javnosti. Prava operacija se istovremeno obavlja duboko ispod radara naslovnih strana i udarnih TV termina.

TARGETIRANjE SINDIKATA: Kako smo imali priliku da čitamo proteklih dana, izvesna konzervativna američka organizacija je duboko upletena u najnovija dešavanja u Latinskoj Americi. „Atlas netvork” je, prema saznanjima „Intersepta”, odigrao ključnu ulogu u onome što mnogi nazivaju prevratom protiv bivše brazilske predsednice Dilme Rusef, a navodno su do guše upleteni i u trenutnu krizu u Venecueli. Zajedničko svim akcijama ove organizacije jeste svesrdno promovisanje privatizacije i poreskih olakšica za bogate, kao i ismevanje i potkopavanje svih levičarskih ideja i pokreta. Ključnu metu, međutim, predstavljaju radnička prava i sindikalni pokreti. Ideolozi ove konzervativne grupe ne kriju da su sindikalci najveća prepreka na putu praktične primene obrasca čija bi suština, kada se ogole sve društveno prihvatljive oblande, mogla biti da se pozicija bogatih i moćnih učini što lagodnijom nauštrb onog što je od srednje klase ostalo.

Za sprovođenje ovako nakaradne i opasne politike i te kako je koristan javno eksponirani lider koji juri iz skandala u skandal, dok mediji jedva uspevaju da ga isprate. Da ironija bude veća, ako se ovakav trend nastavi – upravo će predsednik biti odgovoran za omču koju njegovi saradnici suptilno navlače na vrat posrnuloj srednjoj klasi koja ga je izglasala.

Zvuči kao savršen plan. A Tramp će i dalje bezbrižno igrati golf, gledati Foks njuz i besomučno sablažnjavati svet – na „Tviteru”.