​Трамп и лига изузетних џентлмена

Постоји ли још нешто што амерички председник није покушао да извргне руглу? Новинари су „непријатељи народа”, климатске промене су тек белосветска ујдурма чији је циљ да се закочи развој САД, а о имигрантима и женама је већ дао толико расистичких и мизогиних коментара да је бесмислено опет их цитирати.

Председник, међутим, веома добро познаје свој народ. Зна да просечан Американац није читалац „Њујорк тајмса”, неко ко воли о себи да размишља као о космополити, а о својој земљи (и њеном председнику) као о лидеру слободног света. 

 

Циљна група Доналда Трампа, Њујорчанина рођеног у свили и кадифи, јесте дубока провинција, оно што се у Америци назива „подручјем које само надлећу авиони”. То је углавном осиромашено белачко становништво, губитници транзиције како би се то рекло у балканским приликама, које је спас видело у председнику који је обећао „Америку на првом месту” и враћање америчких послова Американцима. Зато када су ове недеље у Вирџинији локални белци марширали са упаљеним бакљама узвикујући антисемитске пароле и позивајући на заштиту „крви и тла”, образац је био потпуно исти као у сваком другом шовинизму – за наше проблеме крив је неко други и он треба да плати цех. Нагомилани бес је прошле године врло добро прочитао садашњи станар Беле куће и каналисао га у правцу гласачких кутија. Зато му данас не пада на памет да осуди њихово дивљање, него чак релативизује робовласнички период, рак-рану америчке историје, разводњавајући тренутну ситуацију позивањем на робове Џеферсона и Вашингтона.

КО ЋЕ УПАЛИТИ СВЕТЛО: А да ли је баш Доналд Трамп најмалигнији фактор који разара слободарско америчко ткиво? Права игранка дешава се нешто даље од авеније Пенсилванија 1600, где столује председник. На Капитол хилу, у Конгресу, где републиканци држе већину, групација предвођена Полом Рајаном, све су прилике, ради на системској демонтажи „америчког сна”. Вероватно водећи светски интелектуалац који се не либи да јавно проговори о истинским проблемима модерног света, Ноам Чомски, каже: „Било шта што може бити од користи обичним људима, људима који раде, припадницима средње класе, народу на улици – сваки такав програм мора бити десеткован. Све што доприноси нагомилавању богатства и моћи или што повећава употребу силе, ми то подржавамо. ”

Као доказ Чомски скреће пажњу на састав републиканског кабинета:

„Сваки службеник у кабинету је одабран тако да уништи све што има било какав људски значај у делу владе за који је задужен. Све је тако систематично, да не може бити неиспланирано.”

И заиста, тешко је не сложити се с чињеницом да одабир кадрова суштински одређује правац сваке политике. Ако вратимо снимак само мало уназад, на Обамину еру, у његовом првом мандату на кључне положаје у Министарству правде постављани су људи са нескривено присним везама са водећим банкарима. Такав потез ће се испоставити као јасан показатељ да председник никада није намеравао да тражи одговорност банака – одговорних за финансијску кризу.

Стога је слаба вајда од ламентирања коментатора Си-Ен-Ена над Трамповим шефом кабинета Џоном Келијем, којем је тобож толико непријатно од оног што председник говори на конференцији за новинаре па је скрушено оборио главу. Наравно да је одмах задобио наклоност такозване либералне јавности, а поменути телевизијски аналитичар је захваљивао небесима на људима као што је Кели јер они воде рачуна да Трамп не направи „много више глупости”. Тешко да нешто може бити погрешније! Кели је персонификација оне углађене, по правилу белачке, господе којом је Трамп окружен, а која је главни инспиратор потеза који системски поткопавају интересе средње класе и иду наруку најбогатијима. Председник и Стивен Бенон, његов донедавно омиљени сарадник, задужени су за скандализовање јавности. Права операција се истовремено обавља дубоко испод радара насловних страна и ударних ТВ термина.

ТАРГЕТИРАЊЕ СИНДИКАТА: Како смо имали прилику да читамо протеклих дана, извесна конзервативна америчка организација је дубоко уплетена у најновија дешавања у Латинској Америци. „Атлас нетворк” је, према сазнањима „Интерсепта”, одиграо кључну улогу у ономе што многи називају превратом против бивше бразилске председнице Дилме Русеф, а наводно су до гуше уплетени и у тренутну кризу у Венецуели. Заједничко свим акцијама ове организације јесте свесрдно промовисање приватизације и пореских олакшица за богате, као и исмевање и поткопавање свих левичарских идеја и покрета. Кључну мету, међутим, представљају радничка права и синдикални покрети. Идеолози ове конзервативне групе не крију да су синдикалци највећа препрека на путу практичне примене обрасца чија би суштина, када се оголе све друштвено прихватљиве обланде, могла бити да се позиција богатих и моћних учини што лагоднијом науштрб оног што је од средње класе остало.

За спровођење овако накарадне и опасне политике и те како је користан јавно експонирани лидер који јури из скандала у скандал, док медији једва успевају да га испрате. Да иронија буде већа, ако се овакав тренд настави – управо ће председник бити одговоран за омчу коју његови сарадници суптилно навлаче на врат посрнулој средњој класи која га је изгласала.

Звучи као савршен план. А Трамп ће и даље безбрижно играти голф, гледати Фокс њуз и бесомучно саблажњавати свет – на „Твитеру”.