Za sada samo 39 zaposlenih hoće da ode iz „Galenike”

Podsećanja radi, „Galenika” ima 1.400 zaposlenih, a nagađa se da bi fabrika u novom krugu prodaje mogla da nađe kupca samo ukoliko broj radnika smanji za nekoliko stotina ili čak i za polovinu. Do pre nekoliko godina ovo preduzeće je zapošljavalo 2.800 ljudi, a kroz ukupno tri kruga, od toga dva dobrovoljna i jedan otpuštanja tehnološkog viška, fabriku lekova je napustilo 1.400 ljudi.

Ipak, ne može se reći da je to konačan broj ljudi koji su spremni da napuste ovu fabriku lekova, jer će program dobrovoljnog odlaska tek biti raspisan.

Šta je razlog za slab odziv u anketi, pogotovo ukoliko se ima u vidu da otpremnina po godini staža iznosi 400 evra, što je dvostruko više nego što dobijaju oni u državnim preduzećima.

Zoran Pantelić, predsednik sindikata „Nezavisnost”, kaže da je anketa bila neuspešna iz nekoliko razloga.

– Sprovedena je navrat-nanos, u špicu godišnjih odmora. Osim toga, ljudima nije jasno koliko para dobijaju. Nije im jasno ko će da plati porez na dohodak građana na otpremnine, oni ili država. Nije logično da, kad neko gubi posao, odlazi na ulicu, još i na iznos otpremnina mora da plati porez – kaže Pantelić.

Inače, po slovu propisa, otpremnina do visine neoporezivog iznosa ne podleže obavezi plaćanja poreza na dohodak građana, ali preko tog iznosa porez se plaća.

Država je na skupštini akcionara „Galenike”, koja je održana 14. avgusta, konvertovala dug preduzeća prema državnim poveriocima u kapital, kako bi na budućem tenderu, čija je objava planirana za početak septembra, potencijalnim kupcima mogla da ponudi što veći vlasnički udeo. Država je sada vlasnik oko 93 odsto kapitala, a ranije je imala 85 odsto, dok je ostalo bilo u vlasništvu malih akcionara. Ukupan dug ove fabrike lekova prema državi i državnim poveriocima bio je 14,696 milijardi dinara. Dug prema Republici Srbiji je 10,9 milijardi dinara, dok su „Srbijagasu” dugovali 3,794 milijarde dinara.

Postignuta je načelna saglasnost s bankama da one za ukupan iznos duga od 71,74 miliona evra dobiju 25 miliona evra. Taj novac biće im isplaćen odmah posle privatizacije od para koje da kupac.

U Ministarstvu privrede kažu da je vlada preporučila državnim poveriocima da ne izdaju naloge za blokadu računa, odnosno ne sprovode postupak naplate potraživanja, kao i da povuku sredstva obezbeđenja koja dospevaju na naplatu prema „Galenici” i njenim zavisnim društvima do postizanja konačnog dogovora, a najkasnije do 30. septembra 2017. godine.

Prethodni pokušaj privatizacije „Galenike”, u martu ove godine, kada je prodavano 25 odsto kompanije za sedam miliona evra, uz to da suvlasnik preuzme i upravljanje kompanijom, propao je jer britansko-ruski konzorcijum „Frontijer farma – Petrovarks” nije hteo da prihvati i obaveze prema bankama od oko 70 miliona evra.

Nezvanično, u igri je pet potencijalnih igrača: britansko-ruski konzorcijum „Frontijer farma – Petrovaks”, „Sinforam”, „Amikus”, i EMS iz Brazila. „Hemofarm” je saopštio da još nisu odlučili da li će učestvovati na tenderu za „Galeniku”.