Cipras rekonstruiše i budžet i vladu

Ministar za zaštitu građana Nikos Toskas priznao je da Grčka nema dovoljno „kanadera” i neophodne opreme za borbu protiv požara, mada tvrdi da je to trebalo promeniti mnogo ranije, kada je bilo više novca, i da je sada teško sve nadoknaditi. Od 18 raspoloživih „kanadera”, požare širom Grčke gasi samo njih četiri, jer su ostali neispravni. U regionu Atike, kojem pripada Atina, umesto 2.000 vatrogasaca ima ih samo 400.

Spisak problema sa kojima Ciprasova vlada ulazi u jesen je pozamašan. Do kraja septembra mora da sprovede 66 mera, a do kraja godine čak 95 poteza neophodnih kako bi kompletirala obaveze prema poveriocima. Njihovi predstavnici već početkom septembra stižu u Atinu u novu inspekciju. Reč je o nepopularnim merama u sferi javne administracije, privatizacije, smanjenju socijalnih beneficija... Sve u svemu, vlada do kraja godine mora da uštedi 1,2 milijardu evra ili neće dobiti obećanih 800 miliona evra od Evropskog stabilizacionog mehanizma.

Ova trka sa vremenom samo je deo posla u 2017. godini ukoliko Grčka želi bar malo da stane na noge i ispuni postavljene zadatke. Na prvom mestu, tu je dostizanje primarnog suficita od 1,75 odsto BDP, odnosno – više od tri milijarde evra. Radi toga grčka vlada će morati da smanji troškove bolnica, koje su ionako u teškoj situaciji, kao i da naloži rezanja u sferi socijalne pomoći, što će izazvati dodatno nezadovoljstvo.

Vlada je primorana i da pritisne poreske obveznike jer, prema nekim izvorima, za četiri meseca mora da obezbedi 26 milijardi evra, i to uglavnom od poreza. Bez toga neće ispuniti zahteve nestrpljivih kreditora. Govorka se da je iznenadni dolazak u Atinu već za iduću nedelju najavila direktor MMF-a Kristin Lagard, koja traži prijem kod predsednika Prokopisa Pavlopulosa.

Malo nade uliva tvrdnja nemačkog „Bilta” da će Atini na ime kamata na grčke obveznice koje se nalaze u nemačkim bankama biti isplaćeno 660 miliona evra. Preduslov za naplatu je odobrenje nemačkog parlamenta, jer su milioni „zaključani” u nemačkom budžetu. Naplate te svote neće biti ni ako Grčka ne okonča takozvani treći program fiskalnog usklađivanja.

Premijer Cipras tvrdi da će iduće godine Grčka uspeti da se oslobodi tutorstva i kreditnih paketa pomoći. On namerava da, u ime boljeg rejtinga i većeg poverenja kod inostranih partnera, rekonstruiše vladu. Za sada se nagađa da li će to biti njegov prvi korak već narednih dana ili će sačekati tradicionalni sajam u Solunu početkom septembra, na kojem naciji treba da predoči smernice vlade. Izgleda da, iako je bilo drugačijih glasina, ministar finansija Euklid Cakalotos neće menjati funkciju i možda će biti unapređen u prvog potpredsednika vlade.

Za Atinu je od posebne političke i ekonomske važnosti činjenica da je, posle Nemačke, Grčka druga evropska zemlja u koju, nedugo nakon što je preuzeo funkciju, francuski predsednik Emanuel Makron stiže sedmog septembra. Očekuju se dalja podrška u pregovorima oko restrukturisanja grčkog duga i u naporima Atine da već 2018. godine izađe iz memoranduma sa poveriocima, to jest da se do tada oslobodi barem dela obaveza. Biće reči i o novim francuskim investicijama i daljem jačanju bilateralne saradnje u svim oblastima.

Na međunarodnom planu važno je i održavanje prvog grčko-italijanskog saveta za saradnju 14. septembra na Krfu, na kojem će se premijer Cipras sresti sa Paolom Đentilonijem.

Razgovori o daljim investicijama iz arapskog sveta vodiće se u Atini  devetog novembra na Evroazijskoj konferenciji kojoj će, kako javljaju ovdašnji mediji, prisustvovati zvaničnici, bankari i biznismeni iz tog dela sveta.