Suša neće drastično povećati cene hrane

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da prema njegovom mišljenju do ozbiljnijeg rasta cena hrane neće doći iz tri razloga.

– Prvo, rast cena sirovina (pšenice, kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe) zavisiće od cena na berzama, drugo ono što će sigurno usporavati rast jeste niska kupovna moć građana koja, po pravilu, u slučaju ekstremnog rasta cena, redukuje potrošnju i ide ka jeftinijim namirnicama. A treće je to što bi u slučaju poskupljenja šansu videli i uvoznici, koji bi odmah reagovali i ponudili jeftinije proizvode. Kupovna moć je, ipak, odlučujuća i pitanje je ko bi kupovao skuplje namirnice – kaže naš sagovornik.

Stručnjaci se slažu da država ima mehanizme da spreči ekstremno povećanje cena. Ukoliko dođe do znatnijeg poskupljenja, tu je uvoz robe kojoj cena raste, ali i mogućnost smirivanja tržišta intervencijama iz robnih rezervi. Sve je to bolje nego da opet dođe do skoka cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, a onda i do inflacije, zbog čega bi rasle ne samo cene poljoprivredno-prehrambenih, nego i drugih proizvoda.

U Ministarstvu trgovine kažu da, ukoliko bude poremećaja na tržištu ili cenovne nestabilnosti, posebno brašna i pšenice, država će intervenisati iz robnih rezervi.

Osvrćući se na rezultate ovogodišnje proizvodnje, Prostran navodi da su, kad je reč o žitaricama, u prvom poluvremenu ove godine zabeleženi prosečni prinosi. Pad poljoprivredne proizvodnje uslovio je drugi deo godine, koji je obeležen ekstremnim vremenskim uslovima.

– Moje procene su da možemo očekivati pad poljoprivredne proizvodnje do 20 odsto u odnosu na višegodišnji prosek i čak 30 odsto u odnosu na prošlu godinu. Posle kukuruza, koji je imao najveći pad, tu je i soja sa 60 odsto smanjenja, šećerna repa sa 20 do 30 odsto, suncokret sa 10–15 procenata manje. Te kulture nose većinu obima proizvodnje i njihov pad utiče na kretanja na tržištu – kaže Milan Prostran.

Sve će to, kako objašnjava, sigurno uticati na rast cena vodećih ratarskih kultura, a u drugoj fazi dovesti i do manjeg rasta cena hrane. Na pitanje da li se može očekivati poskupljenje mesa, budući da će i stočna hrana poskupeti, Prostran objašnjava da mi već sada imamo visoke cene mesa i da je siguran da bi proizvođači bili zadovoljni da tako i ostane.

– Cene svinja prošle godine su bile između 105 i 110 dinara po kilogramu žive vage, a danas su između 160 i 180 dinara. Svinjari nisu nezadovoljni, jer su u međuvremenu već postigli mnogo veću cenu mesa od prošlogodišnje. Cene mesa, posebno teletine, već su dostigle visok nivo i ne vidim da tu ima prostora za poskupljenje. Koliko sam pratio reakcije naših proizvođača, oni bi bili zadovoljni kad bi se cena zadržala ili ako bi porasla koji procenat više – objašnjava Prostran i dodaje da i klanična industrija ima svoju proizvodnju i do 40 odsto. On smatra da će sigurno biti ispipavanja pulsa kupaca, ali kad vide da prodaja ne ide i cene će stati na istom nivou.

Prema mišljenju našeg sagovornika, ova godina nije najekstremnija koju pamtimo. Ni blizu, recimo, 2000. godini. Tada smo zbog visokih temperatura imali tek 2,4 tone kukuruza po hektaru (ukupno 2,9 miliona tona).

– Ove godine očekuje se oko 4–4,5 miliona tona, što je bolje – kaže Prostran i dodaje da Srbija mora potpuno da menja proizvodnu filozofiju u poljoprivredi. Između ostalog, da u jesen sejemo što više kultura poput, ječma, raži, pšenice, uljane repice, krmnih kultura koje mogu izdržati visoke temperature i donose rod bez obzira na klimatske promene.