Kurdski referendum crta nove mape na Bliskom istoku

„Ima sada mnogo teorija o crtanju novih mapa na Bliskom istoku. Najnoviji razvoj potvrđuje da je u centru pažnje stvaranje kurdske države (prvo u Iraku i Siriji, a možda i u Iranu i Turskoj). To bi sigurno izazvalo lančane reakcije u regionu, čiji je rasplet teško predvideti”, piše poznati kolumnista Murat Jetkin u „Hurijetu”.

Američki državni sekretar Džejms Matis, koji je prošle sedmice boravio u Iraku i Turskoj, nije krio zabrinutost. Pored Bagdada, on je posetio i Erbil, prestonicu iračkih Kurda, koji najavljuju referendum o nezavisnosti. Posle susreta sa njihovim liderom Masudom Barzanijem, pojedinosti sastanka nisu saopštene, mada Amerikanci traže da se plebiscit pomeri za neka bolja, mirnija vremena. U Erbilu zasad tvrde da odlaganja neće biti i da će se pet miliona Kurda izjašnjavati 25. septembra.

„Mi podržavamo jedinstvo Iraka i odbacujemo svaku akciju čiji je cilj podela i destabilizacija te zemlje”, izjavio je Matis, preneli su mediji u Istanbulu.

On je upozorio Kurde da bi održavanje referenduma skrenulo pažnju sa gorućih problema u regionu: dalje borbe protiv terorizma i stabilizacije Iraka, koji je iznuren borbama protiv džihadista.

Kurdi su na severu Iraka odigrali značajnu ulogu 2003. godine u vreme američke vojne invazije protiv Sadama Huseina. Oni su se, uz pomoć Bele kuće, posle toga izborili za visok stepen autonomije: imaju svoju vladu, parlament i vojsku. Pentagon sada sličnu „politiku” vodi i u Siriji, gde podržava i naoružava tamošnje Kurde, što izaziva žestoke kritike Ankare.

Granice na Bliskom istoku su posle mnogo pogađanja i oružanih sukoba utvrđene krajem Prvog svetskog rata, što je označilo raspad Osmanskog carstva. Nove promene državnih međa u regionu dovele bi do lančanih reakcija čije domete nije lako predvideti. U Ankari bez uvijanja prete da neće dozvoliti formiranje novih država na svojim istočnim granicama, u Iraku i Siriji, jer bi to ugrozilo bezbednost njenih građana koji žive u jugoistočnoj Anadoliji. U prekograničnoj vojnoj operaciji „Štit Eufrata”, koja je trajala nekoliko meseci, turska vojska je „oslobodila” 2.000 kvadratnih kilometara u pograničnom delu Sirije. Ona se očigledno na tome neće zaustaviti i najavljuje nove vojne akcije, pre svega u Iraku.

Nova situacija jača nova savezništva. Prvi put posle islamske revolucije u Iranu, koju je 1979. godine izveo ajatolah Homeini, u Ankari je ove sedmice boravio načelnik iranskog generalštaba Mohamad Hosein Bageri, koga je primio, pored ministra odbrane, i predsednik Redžep Tajip Erdogan. Poseta je pala, očevidno ne slučajno, u trenutku kada Ankara ima velike probleme sa zapadnim saveznicima, pre svega SAD i Nemačkom, i dok Donald Tramp naoružava sirijske Kurde i najavljuje uvođenje sankcija Teheranu pošto se iranske vlasti navodno ne pridržavaju dogovora da ne razvijaju kapacitete koji bi mogli poslužiti i za proizvodnju nuklearnog oružja. Erdogan je NATO-u postao „težak saveznik”, ali još nije porušio mostove sa Vašingtonom, mada sada igra i na druge karte, pre svega Rusiju i Iran.

„Preduzimanje zajedničke vojne akcije sa Teheranom protiv Radničke partije Kurdistana (PKK) i njene iranske sestrinske Partije slobodnog Kurdistana (PJAK) je na dnevnom redu”, potvrdio je predsednik Erdogan posle susreta sa generalom Bagerijem ali nije iznosio pojedinosti.

Kurdski „teroristi” imaju svoje logore na severu Iraka u planinama Kandil i Sindžur, što ne da mira ni Ankari niti Teheranu. Dve zemlje su protiv održavanja referenduma o nezavisnosti Kurda, jer bi to moglo lančano da se proširi na Siriju, Tursku i Iran, gde takođe žive pripadnici tog naroda. To bi, kako se strahuje, poremetilo kakvu-takvu ravnotežu snaga i bilo povod za nove lomove u regionu u kome se nalaze ogromne rezerve petroleja.