Srbija zbog RTB „Bor” plaća odštetu 40 miliona dolara

Prema ugovoru sa RTB-om, Grci su kupovinu rezervnih delova i obrtna sredstva platili 16,9 miliona dolara. U planu je bila i izgradnja nove topionice, vredne 130 miliona dolara.

Borski gigant nije bio jedina firma koja je za vreme Slobodana Miloševića potpisala ugovor sa „Mitilineosom”. Sličan posao, vredan 519 miliona dolara, ova grčka firma dogovorila je godinu dana kasnije i sa „Trepčom”.

Zanimljivo je da je ishod ovog sudskog spora za koji je povod bio RTB „Bor” saopštila upravo kompanija „Mitilineos”, u čiju je korist Međunarodni arbitražni sud presudio.

U njihovom saopštenju, međutim, ne navodi se o kojem je sudu reč, ali se napominje da je saradnja ove dve firme sredinom devedesetih bila jedna od vodećih poslovnih inicijativa u sektoru trgovine metalima. Agencija Rojters je precizirala da je reč o arbitražnom sudu u Ženevi. Vlada Srbije nije se oglašavala. Čak je u Ministarstvu privrede novinarima rečeno da će odgovore o arbitražnom postupku dobiti u toku današnjeg dana.

U saopštenju „Mitilineosa” dalje se navodi da je Vlada Srbije usvojila niz zakonskih i administrativnih mera, kojima je u suštini ratifikovano kršenje obaveza preduzeća u državnom vlasništvu. Njima se praktično zabranjuje plaćanje ranije nastalih obaveza bez prethodnog odobrenja vlade, ali su i poverioci onemogućeni da stave prinudne mere kako bi mogli da naplate svoje obaveze.

Sud je, kako se navodi u saopštenju grčke kompanije, presudio da je „kroz niz zakonskih mera od 2004. do 2012. godine, koje su RTB ’Bor’ davale imunitet od prinudne naplate pod izgovorom restrukturiranja, odnosno privatizacije, koje se nikad nisu dogodile, Srbija indirektno eksproprisala bez nadoknade ’Mitilineosovu’ investiciju i osujetila legitimna i razumna očekivanja ’Mitilineosa’ kao investitora da će dobiti pošten i pravedan tretman od države Srbije”.

O kakvim je merama reč za „Politiku” objašnjava jedan od kreatora ekonomske politike iz tog perioda. Naime, Srbija je donela Zakon o privatizaciji i Uredbu o restrukturiranju, kojima su firme u tom procesu bile zaštićene od prinudne naplate.

„RTB ’Bor’ je 2004. godine počeo da ne ispunjava obaveze prema ’Mitilineosu’, prestao je sa otplatama u novcu i metalu, iako je od ’Mitilineosa’ imao značajne avansne uplate i finansiranje unapred obrtnog kapitala, kao i bakarnu rudu za preradu koja je pripadala ’Mitilineosu’”, navodi se u saopštenju ove grčke firme.

„Mitilineos” je, imajući u vidu višemilionsku investiciju koja se uništava i nemogućnost da se obrati domaćim sudovima u Srbiji, prvo, otpisao iz svojih računovodstvenih knjiga i bilansa svoje obaveze iz srpske državne kompanije RTB „Bor”, štiteći svoje akcionare (po cenu miliona evra) i, drugo, pozvao se na zaštitu međunarodnog ugovora koji je Grčka 1998. godine potpisala s Jugoslavijom o promociji reciprociteta i zaštiti investicija.

„Mitilineos” je podneo tužbu protiv srpske države u skladu s procedurom predviđenom tim međunarodnim ugovorom, pred arbitražnim tribunalom koji su činili Klaus Sak, nemački državljanin, Doak Bišop, američki državljanin, i Mirko Vasiljević, srpski državljanina, kao koarbitri. Mirko Vasiljević nije bio dostupan za komentar o ovom postupku.

U saopštenju se tvrdi da je Srbija prekršila svoje međunarodne obaveze prema Grčkoj i „Mitilineosu”, koje proističu iz međunarodnog ugovora.

Ovo nije jedini postupak koji grčki „Mitilineos” vodi protiv Srbije. Svoja prava ova firma pokušavala je da zaštiti i pred grčkim sudovima, pa je, osim države Srbije, tužila i kompaniju RTB „Bor”. Prvo ročište u tom sporu zakazano je za februar 2019. godine u Atini.