Iznenađen sam bogatstvom srpske epske poezije

Naša publika pamti Jerneja Lorencija po kompleksom scenskom rukopisu koji je u dva navrata predstavio na Bitefu. Lorenci je, naime, dvostruki dobitnik „Politikine” nagrade za najbolju režiju na Bitefu. Najpre je na 47. Bitefu osvojio naklonost „Politikinog” žirija jednoglasno osvojivši priznanje naših novina za promišljeno čitanje drame „Oluja” A. Ostrovskog. Na 49. Bitefu Lorenci je ponovo osvojio „Politikinu” nagradu, ovoga puta za  Homerovu „Ilijadu”.

–„Politikine” nagrade su mi donele veliku radost. Evo sada mi se posrećilo i da radim novu predstavu u Beogradu –  kaže za „Politiku” Jernej Lorenci. Za svoje prvo beogradsko scensko polazište Lorenci je odabrao srpsku epsku književnost srednjeg veka u kojoj je pronašao brojne motive.

– Nisam znao šta da očekujem budući da prvi put radim u Beogradu. Oduševljen sam spremnošću, otvorenošću srpskih glumaca. Srpska epska umetnost je vrlo kompleksna,  ima više nivoa u sebi: istoriju, poeziju, mit, mitomaniju... Nisam znao da postoji toliko materijala, još uvek me boli glava od te količine, tog beskrajnog bogatstva. Srpska epska poezija ima snagu koju je teško smestiti u reči, koja pobuđuje u svima nama nešto iskonsko i na kolektivnom i individualnom planu. Snagu u svom ritmu, slikama, imaginaciji, naravno i neverovatnu okrutnost, čežnju, tugu, ponos. Naš rad je vrlo kompleksan, tražimo svoj put, ovo je tek jedna faza, kaže Jernej Lorenci i dodaje:

– Beskrajno sam zaljubljen u stare drevne tekstove. U njima pronalazim neverovatnu snagu ritma. Možda su na prvi pogled te priče malo sirove, jednostavne, ali u toj jednostavnosti ima nečeg čistog. U smislu: „Kad volim volim, kad mrzim mrzim”... Budući da ima više priča, njihova kombinacija na teme ljubavi, smrti, boja, straha je čudan vrtlog. Svaka istorija, epika je vrtlog, ali i pojedinačni život čije konce nikada ne možemo da pohvatamo koliko god se trudili, umišljali da ih kontrolišemo.

U neobičnom muzičko-scenskom iskoraku zatičemo odabranu reprezentaciju beogradskih glumaca: Olgu Odanović, Natašu Ninković, Nadu Šargin, Hanu Selimović, Bojana Žirovića, Milutina Miloševića, Slavena Došlo... Muzičke atribute dele sa iskusnom Karminom Šilec.  Iz levog ugla u ležećem položaju satima ih ćutke posmatra Jernej Lorenci. „Prvi deo probe (trajala je od 11 do 14. 30) završen je, imamo pola sata pauze pa se vraćamo u salu”, kratko im se obraća reditelj.

Hana Selimović je puna kreativnom naboja: „Dugo se ovako nisam osećala u pozorištu. Proces rada sa Lorencijem je krajnje neočekivan,  nije sličan ničemu na šta smo naviknuti. Orni smo za rad i u dobroj formi. Još ne znamo šta ćemo ponuditi publici, za sada se samo volimo, istražujemo...”

– Još ne razmišljamo o rezultatu. Potpuno smo se prepustili  procesu istraživanja,  radimo potpomognuti  muzikom, pokretom. Imam utisak da ćemo biti kao neki orkestar u kojem će svako od nas biti instrument koji će doprineti publici da stekne kompletnu sliku tog vremena. Jerneja Lorencija poznajem dugo, rad sa njim nas je potpuno osvežio. Ako oseti da glumcu nešto u radu ne prija, istog sekunda ga menja. Ni na čemu se tvrdoglavo, agresivno ne insistira –kaže Nataša Ninković.

U obližnjem kafeu preko puta nacionalnog teatra zatičemo Nadu Šargin i Olgu Odanović.

–Zahvalna  sam što mi je pružena prilika da radim na ovakav način. Lorenci je otvoren, opušten. Ta otvorenost mi najviše prija, osećam da je tako i sa mojim kolegama koji se  takođe otvaraju, pristaju. Ovo je istraživanje po nama, o sebi – kaže Nada Šargin.

Olga Odanović je Lorencija upoznala na prvoj probi. Nažalost,   kaže, propustila je njegove predstave koje su gostovale na Bitefu.

 – Posle trideset godina iskustva kada dođete da radite u ovakvom atmosferi, osetite sreću kao da ponovo počinjete. Lorenci ima bezrezervno poverenje u glumce, neprimetno vas uvlači u proces stvaralaštva i iz vas izvlači najbolje što imate u sebi – kaže Olga Odanović.

Mariborčanin Jernej Lorenci pored režije bavi se i dramaturgijom, scenografijom, ali i pedagoškim radom na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani. Iza njega je više od 40 potpisanih predstava: „Antigona”, „Medeja”, „Don Žuan”, „Otelo”, „Mrtvac dolazi po poljubac”...