Prosvetari kao raštimovan orkestar

– To znači da naše članstvo, u skladu s okolnostima na terenu, može da se opredeli da obustavi rad u periodu od 10 do 11 sati ili od 15 do 16 časova. Ili, ako imaju četiri časa u rasporedu, mogu da ih skrate po 15 minuta. Oba modaliteta su u skladu sa Zakonom o štrajku, koji predviđa obustavu rada u trajanju od jednog sata – objasnila je Vesna Vojvodić Mitrović, portparol „Nezavisnosti”, na jučerašnjoj konferenciji za medije.

Vrh ovog sindikata prvobitno je najavljivao protest 4. septembra, zajedno sa Sindikatom obrazovanja Srbije (SOS) i Sindikatom radnika u prosveti Srbije (SRPS) – koji su, takođe juče, u zvaničnom obraćanju javnosti potvrdili da će drugog radnog dana nove školske godine njihovi članovi u oko 800 osnovnih i srednjih škola protestovati tako što neće održati prvi čas u prepodnevnoj ni u popodnevnoj smeni.Imajući u vidu da školski kolektivi nisu naklonjeni isključivo jednom sindikatu, nego su po sindikalnoj pripadnosti podeljeni na najmanje dve grupe, jasno je da će prvih dana raspored časova diktirati sindikalne aktivnosti. Nije isključena ni mogućnost da nastava u više škola bude ometena u oba dana najavljenih protesta prosvetnih radnika. I to je samo početak drastičnijih vidova otpora trenutnoj poziciji obrazovanja, oko čega su sindikati saglasni.

Najbolniji trn u oku im je Nacrt zakona o zaposlenima u javnom sektoru. Na dan kad se taj propis bude našao pred poslanicima, ispred parlamenta protestovaće članovi SRPS-a, koji okuplja 12.500 ljudi, i SOS-a, koji ima 35.000 članova, kako kažu predsednici tih sindikalnih organizacija.

– Pozvaćemo članstvo na obustavu nastave i protest ispred Skupštine Srbije – tvrdi Slobodan Brajković, prvi čovek SRPS-a.

Poziv nastavnicima da sa časova izađu na ulicu jeste poziv na nezakonit štrajk, koji je do sada prosvetna vlast gušila napominjanjem spektra posledica – od smanjenja plata do otkaza.

– Za jedan dan ne mogu da nam podele otkaze. Imamo pravo do tri dana da ne dođemo na posao, a možemo da štrajkujemo koliko hoćemo – izričit je Brajković.

Napominjući da je solidarnost osnova sindikalizma, Valentina Ilić, predsednica SOS-a, ipak smatra da 1. septembar nije dan za štrajk, nego đački dan, da sindikati ne treba da nastupaju „solo”, naročito kad im stavovi nisu suprotstavljeni.

Povlačenje Nacrta zakona o javnim službama iz procedure prvi je štrajkački zahtev Unije, SOS-a i SRPS-a, „jer bi takav zakon naneo nepopravljivu štetu prosvetnim radnicima”. Članovi „Nezavisnosti” takođe smatraju da „nikakvim kozmetičkim promenama taj propis ne može da se preoblikuje i doprinese unapređenju obrazovanja, nego će prosvetarima suspendovati brojna prava”, ali ne traže da se nacrt povuče, već da se iz njega izuzme prosveta.

– Nemamo pravo da zahtevom za povlačenjem nacrta zaposlenima u zdravstvu, kulturi i socijalnoj zaštiti uskratimo priliku da ostvare svoja prava ukoliko smatraju da treba da budu deo takvog zakona. Prosveti tu apsolutno nije mesto. Ilustracije radi, prema odredbama tog zakona, nastavnik bi iz jedne škole mogao da bude premešten da radi u drugoj, 50 kilometara udaljenoj školi, bez vlastite saglasnosti. Takvo rešenje jeste „terapija za duge jezike u prosveti”, jer ko god ima šta kritički da kaže prema zakonskoj regulativi ili nesavesnom postupanju direktora, može sutradan da bude obavešten o takvom trajnom ili privremenom premeštaju, a sve pod izgovorom da se unapredi prosvetni sistem – pojašnjava rukovodstvo „Nezavisnosti”.

Kao i SOS, „zanimljivim” smatraju predlog zakonopisca da se i u prosveti definiše radni učinak, napominjući da je to lakše reći nego uraditi, jer „nastavnik koji radi s nadarenom decom u školi specijalizovanoj za talente nema isti početni položaj u odnosu na kolege iz srednjih stručnih ili škola u seoskim sredinama”.

Utvrđivanje plana za povećanje plata

Mora se definisati dinamika poboljšanja materijalnog položaja u obrazovanju, ističu u štrajkačkim zahtevima dva prosvetna sindikata – Unija i „Nezavisnost”.

– Zakon kojim je trebalo da se popravi materijalni položaj prosvetnih radnika trebalo je da bude donet 1. januara 2016, a ne popravlja se ni ovim novim, o zaposlenima u javnom sektoru, koji za prosvetu treba da važi od 1. januara 2019. U jednom članu piše da se plate zadržavaju na istom nivou na kojem su bile u trenutku donošenja zakona, što je ovaj trenutak, kad su primanja u prosveti za 17 odsto niža od republičkog proseka – ukazao je Zvonimir Jović, rukovodilac resora za normativnopravne poslove Unije.

Insistiranjem da se utvrdi plan poboljšanja materijalnog statusa radnika u obrazovanju „Nezavisnost” želi da prebaci lopticu na teren nadležnih ministarstava.

– Zahtevamo da izađu napismeno s predlogom dinamike povećanja zarada prosvetnim radnicima, budući da je vlast sve dosadašnje predloge sindikata s tim u vezi okarakterisala kao nerealne, iracionalne, lišene svesti o teškom trenutku u kojem se država nalazi – kaže Vesna Vojvodić Mitrović, iz „Nezavisnosti”.