Šteta od hakerskih upada dostiže milione dolara

Menadžment danske kompanije „Moler-Maersk”, jedne od vodećih svetskih firmi za transport teretnim brodovima, u čijem su vlasništvu lučki terminali u više od 36 država, ovih dana muku muči da „ispegla” iznenadnu štetu. Više od 300 miliona dolara samo u trećem kvartalu iznos je koji su izgubili posle sajber-napada na njihov kompjuterski sistem. Tokom juna hakeri su upali u njihov aj-ti sistem što je za posledicu imalo sprečavanje izdavanja novih naloga za transport, pa time i gubitak profita.

Kompanija je objavila da se sada nalazi na dobrom putu da se oporavi, u skladu sa projektovanim finansijskim rezultatima za ovu godinu, uprkos velikom gubitku sa kojim su se suočili posle napada internet kriminalaca. Kao sreća u nesreći, kako prenose svetski mediji, jeste činjenica da su tokom napada ostali sačuvani podaci klijenata i ostalih učesnika u poslovnom procesu kompanija prisutnu u 130 država sveta i za koju radi armija od 88.000 zaposlenih.

Stručnjaci za bezbednost na internetu upravo od početka godine ukazuju na sve prisutniju opasnost od ucenjivačkih softvera – rensomvera (engl. ransomware) opasnih softvera koji ograničavaju pristup računarskom sistemu pohranjenom podacima i traže otkupninu od žrtve odnosno kompanije u čiji su sistem upali.

U ovogodišnjem istraživanju sprovedenom od strane kompanija „Kasperski Lab” i „B2B internešenel” izračunato je da na primer samo od posledica jednog takvog napada kompanija može da ima gubitak više od najmanje 700.000 dolara. Jer, ne samo što se učini početnička greška i plati najpre otkup, tj. pristane na ucenu sajber-kriminalaca, tu su i troškovi unapređenja bezbednosti, obučavanja osoblja, eksternih konsultacija, ali i popravljanje narušenog imidža – da je kompanija imala nesiguran aj-ti sistem.

Ono što takođe zabrinjava jeste olako shvatanje opasnosti. U čak 40 procenata kompanija koje su učestvovale u istraživanju i dalje preovladava ubeđenje da će njihov sistem biti zaobiđen od nove vrste hakerskih upada. Još veći procenat njih, čak 77 odsto, smatra da je njihovo ulaganje u zaštitu dovoljno, pa čak i preterano veliko, rezultati su istraživanja.