Putin protiv pritiska na Pjongjang

U pismu povodom sastanka zemalja Briksa u Kini, predsednik Rusije je  naglasio da se kriza pogoršala i da balansira na ivici velikog sukoba, ali da probleme Korejskog poluostrva ne treba rešavati pritiskom već dijalogom bez preduslova. Dodao je da Rusija i Kina imaju plan koji može da doprinese popuštanju napetosti i stvaranju trajnog mira bez upotrebe pretnji i vojne sile.

Tramp je u sebi svojstvenom stilu preko „Tvitera” poručio da pregovori nisu rešenje za korejsku krizu, dok se Japan, Britanija i Francuska zalažu za pooštravanje sankcija. Analitičari ocenjuju da Kim Džong Un zastrašivanjem Amerike nuklearnim oružjem nastoji da sačuva vlast i ojača sopstvenu poziciju kada reši da se vrati za pregovarački sto.

Samo ove godine obavio je 14 raketnih proba i stručnjaci veruju da će pre kraja Trampovog mandata razviti rakete dugog dometa. Ovih dana je izdao poštanske marke u slavu uspešnog probnog lansiranja međukontinentalne rakete „hvasong 14”, sa očigledno propagandnom svrhom pošto su natpisi na markama na engleskom. Na jednoj od njih džinovska raketa pokriva pola okeana između Azije i Severne Amerike, uz opis da je letela skoro 4.000 kilometara uvis i pala hiljadu kilometara dalje od meta lansiranja u okean.

Dve julske probe balističkih raketa s potencijalnim nuklearnim punjenjem, koje bi teorijski mogle da dosegnu do američkog kontinenta, donele su režimu Kim Džong Una novi do sada najgori kazneni paket, ali ga ni sankcije UN ni Trampove pretnje da će odgovoriti „besom i vatrom” nisu odvratile od plana. Početkom sedmice Pjongjang je izazvao bes i osude ispaljujući balističku raketu srednjeg dometa „hvasong 12” standardnom putanjom iznad teritorije Japana, što je bio presedan.

SAD su sledećeg dana poslale jasnu poruku Pjongjangu izvodeći uspešnu vežbu obaranja interkontinentalne balističke rakete. Simulirajući moguću iransku ili severnokorejsku pretnju, presretačka raketa lansirana iz Kalifornije oborila je projektil ispaljen sa Maršalskih ostrva, 6.500 km od obale SAD.

Japanska vlada je posle nesvakidašnje provokacije Pjongjanga uveravala građane da preduzima sve neophodne korake da ih zaštiti, ali zapravo nije mogla mnogo da učini da neutrališe neposrednu pretnju. Dojče vele prenosi ocene stručnjaka da japanska vojska nije ni pokušala da obori severnokorejski „hvasong” jer bi to bio preveliki izazov imajući u vidu visinu i brzinu rakete. Visina od 550 km granica je maksimalnog dometa presretačkih raketa SM-3 kojima raspolažu razarači u Japanskom moru, a ne bi mnogo pomogle ni patriot rakete u bazi na Hokaidu, kažu vojni stručnjaci.

Pokušaj presretanja nosio je preveliki rizik. Neuspešna prva upotreba skupo plaćenog protivraketnog sistema posramila bi japansku vladu i osokolila Pjongjang. Uspešno obaranje, s druge strane, razbesnelo bi Severnu Koreju i stvorilo gomilu svemirskog smeća koje bi potencijalno ugrozilo druge rakete ili misije Međunarodne svemirske stanice, kažu analitičari.

Sada je po mnogima glavno pitanje kako će japanski premijer Šinzo Abe reagovati na sledeće lansiranje iz istog pravca, što se može očekivati posle Kimove najave da je poslednja raketa bila uvod u ono što sledi na Pacifiku. Japanska vlada navodno sprema vojsku za preventivne napade na stranom tlu u slučaju direktne pretnje Japanu, iako je izvesno da bi Pjongjang na takav napad reagovao artiljerijskom paljbom po Seulu uz potencijalno milionske žrtve.