Srbija lako gubi arbitraže

I ovde je reč o poslu koji je dogovoren za vreme vlasti Slobodana Miloševića – još 22. novembra 1990. godine, kada su firma Milana Panića i zemunska „Galenika” osnovale deoničarsko društvo. Iako ova saradnja nije dugo trajala, Srbiju je mnogo duže tresla afera „Galenika”, koja je epilog dobila 2004. godine, na arbitraži u Parizu.

Potom je „Parking servis” morao da isplati deset miliona evra izraelskoj ofšor kompaniji „Elektronikal end automejšn”. Ovaj spor pokrenut je pred Arbitražnim sudom u Parizu 1995. godine. Izraelska firma, u skladu sa ugovorom sklopljenim tri godine ranije, trebalo je da preuzme beogradski „Parking servis”, modernizuje ga i izgradi javne garaže. Izraelci se nisu držali dogovora.

Umesto toga, kupljeni su jedan kompjuter i nekoliko paukova marke „tojota”. Grad Beograd je odustao od ugovorenog posla, a strana firma je presavila tabak. Uprkos tome što je u ovom poslu i Srbija bila oštećena, spor smo izgubili.

Međunarodni arbitražni sud takođe je odlučio da Srbija plati 12,1 milion dolara američkom „Junivorldu” za slučaj „Putnik”. Istoj kompaniji smo, zbog „Srbija-turista”, platili još četiri miliona dolara. Afera „Satelit” koštala je građane naše zemlje oko 35 miliona evra.

Kad je reč o izgradnji novog mosta kod Beške, Srbija se na sudu nagodila, što je nešto bolji epilog. „Alpina” je od „Puteva Srbije” potraživala oko 60 miliona evra. Nagodbom pred Tribunalom Međunarodne trgovačke komore u Parizu dogovoreno je da se „Alpini” isplati 10,5 miliona evra do kraja marta 2018. godine.

Srbija nije izgubila baš sve arbitraže. Koncesionar „Alpina por” podneo je 2009. godine zahtev za arbitražu i odštetni zahtev od 71 milion evra. Koncesija za auto-put Horgoš–Požega potpisana je 2007. godine, ali je ugovor raskinut godinu dana kasnije, jer konzorcijum nije na vreme uspeo da zatvori finansijsku konstrukciju.

Međunarodna trgovinska komora u Parizu je 2013. godine presudila u korist Srbije, pa naša zemlja nije morala da plati obeštećenje koje su tražili koncesionari. Ali je morala da vrati povučenu garanciju od 10 miliona evra.

Mediji pišu da sporove protiv Srbije vode firme poput „Mera investment fonda” Marka Miškovića, ili belgijske kompanije „Energozelena”, koja je nameravala da u Sremu izgradi postrojenje za prečišćavanje životinjskog otpada.

Vest da je Srbija izgubila još jednu arbitražu poreski obveznici, o čijem će trošku biti namirena odšteta od 40 miliona dolara, umesto od svoje vlade, saznali su iz saopštenja grčkog „Mitilineosa”.

Istog dana oglasili su se „BDK advokati”, koji su bili deo pravnog tima koji je pred Međunarodnim arbitražnim tribunalom u Ženevi zastupao interese ovog stranog investitora, dok je advokatska kancelarija „Karanović i Nikolić”, koja je zastupala državu, reagovala tek sutradan. Baš kao i ministri energetike i privrede Aleksandar Antić i Goran Knežević, koji su za epilog ovog sudskog spora optužili bivšu vlast.

Međutim, ova vlada nije iskoristila mogućnost da se na sudu nagodi sa „Mitilineosom”. Zašto je to tako, objasnio je juče predsednik Aleksandar Vučić. Odgovarajući na pitanje novinara, rekao je da je znao za taj slučaj od početka, kada je postao premijer, i da je država mogla da dogovori poravnanje. Na primer, da plati 35 miliona dolara, ali da bi onda svi rekli – što si dao 35 miliona i treba da ideš u zatvor kada bismo dobili sve arbitraže i sudske postupke, prenosi agencija Tanjug.

„Svi smo licemeri najgore prirode, niko neće objektivno da sagledava stvari. Znao sam oko tog slučaja šta su sve uradili u prethodnom periodu i koliko su gluposti napravili i sada nam oni drže pridike”, naveo je Vučić. Najnoviji slučaj gubljenja arbitraže pokazuje licemerje onih koji sada drže pridike vlasti, a sami su krivi za taj slučaj, dodao je.

„Rekli bi možda – što si dao 35, kad si mogao 30 miliona. A za pet miliona mogu da se kupe, na primer, dva ’dampera’ za rudnik i slično. Kada se odluka donese, onda je napadaju po svaku cenu”, naglasio je.

Vučić je istakao da treba da imamo normalne odnose u društvu i političare koji neće od sebe da polaze, zato što znaju da su krali i otimali, pa misle da će i neko drugi da otima, naglasivši da će tek tada neke stvari moći da se promene.