Nemci gube veru u kapitalizam

U zemlji iz koje su potekli Karl Marks i Fridrih Engels tek tri odsto ljudi ima izuzetno pozitivan odnos prema kapitalizmu, 27 odsto nema ni pozitivan ni negativan odnos, dok ga u negativnom svetlu vidi čak 52 odsto anketiranih (40 odsto ga vidi donekle negativno, a 12 odsto veoma negativno).

Iako su nedavni antikapitalistički i antiglobalizacijski protesti u vreme samita G-20 u Hamburgu pripisivani samo krajnje levičarskim grupama, rezultati ove studije pokazuju da je nezadovoljstvo aktuelnim kapitalističkim poretkom mnogo raširenije među Nemcima.

Kada su istraživači pitali ispitanike da im kažu kako razumeju kapitalizam, čak 60 odsto njih je kapitalizam videlo kao sistem u kojem bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Kapitalizam kao eksploataciju slabih smatra 41 odsto ispitanih Nemaca, a 21 odsto kaže da je nelojalna konkurencija suština ovog tipa sistema.

Ipak, oko trećine ispitanih (32 odsto) smatra da kapitalizam daje i šansu da se obogatite zahvaljujući dobroj ideji, 25 odsto u njemu vidi i ekonomske mogućnosti za samu Nemačku, a tek 12 odsto ispitanih smatra da se on zasniva na pravednoj konkurenciji.

Da očigledno nezadovoljstvo Nemaca kapitalizmom raste svedoči to da je u anketi, koju je pre dve godine uradio Institut za istraživanja javnog mnjenja Emnid, nešto manje od trećine Nemaca verovala da je kapitalizam uzrok siromaštva i gladi. Tada je u toj anketi, 59 odsto Nemaca sa istoka zemlje i 37 odsto sa zapada ocenilo da su socijalističke ideje dobre.

Proteklih godina ekonomski uspeh nemačke privrede se zapravo slio samo u džepove nekolicine, dok je istovremeno počeo da se formira svojevrsni proleterijat, to jest čitava armija ljudi koji jedva spajaju kraj sa krajem iako rade i po dva, tri mini-posla, što je kategorija zaposlenja za koju se ne dobija minimalna zarada niti zdravstveno osiguranje, a mesečna zarada je najviše 450 evra. Da apsurd bude veći, ovu vrstu zaposlenja u kojem radnik bezmalo nema nikakva prava uvele su nemačke socijaldemokrate u vreme kancelara Gerharda Šredera, čija desna ruka je bio aktuelni predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer.

Iako je ova vrsta zaposlenja smanjila broj nezaposlenih na sada rekordno niskih oko 5,5 odsto, u sve bogatijoj Nemačkoj je uvećan broj ljudi koji podsećaju na proleterijat iz vremena industrijske revolucije. Raznosači paketa, čistači, bolnički negovatelji i radnici u drugim pomoćnim delatnostima ne uspevaju da zarade dovoljno kako bi se prehranili i platili sve više kirije za stanove, a socijalna sigurnost im je dramatično ugrožena ukoliko se razbole.

Štaviše, atmosfera u društvu je takva da im se zapravo nameće stav da nisu dovoljno vredni čim ne mogu dovoljno da zarade.

„Da ste se pristojno obrazovali, onda vam ne bi trebala tri mini-posla”, napisao je na „Tviteru” nedavno generalni sekretar CDU Angele Merkel Peter Tauber, izazvavši lavinu kritika da zapravo time dokazuje da vladajuća stranka zastupa samo dobrostojeće i kako gleda na siromašne.

Tauber se kasnije izvinio, što kako bi izbegao negativnu promociju stranke usred predizborne kampanje, što zbog činjenice da su ga kritičari suočili sa zvaničnom statistikom da među onima koji rade mini-poslove 53 odsto su oni koji imaju stručno obrazovanje, a osam odsto čak ima i fakultetsku diplomu. Očigledno nije problem u tome ko se „pristojno obrazovao” već su ljudi koji rade pojedine poslove naprosto gurnuti na ivicu siromaštva. A kada se ti ljudi penzionišu, za njih tek tada počinju problemi jer uprkos godinama bivaju prinuđeni da rade bar jedan mini-posao kako bi uspeli da prežive.

Koliki je proteklih decenija napravljen imovinski jaz svedoči podatak da siromašnija polovina ukupnog nemačkog stanovništva drži tek jedan procenat ukupnog bogatstva, dok bezmalo dve trećine tog bogatstva je u rukama 10 odsto stanovništva. Ovogodišnja studija nemačkog ministarstva rada potvrdila je i da bi narastajući jaz između bogatih i siromašnih mogao da ugrozi društvenu koheziju u Nemačkoj.

Iako šest od svakih deset Nemaca razloge za sve veći jaz vidi u kapitalizmu, ta njihova kritičnost prema kapitalizmu se nikako ne pretvara u glasove za jedinu parlamentarnu stranku u Nemačkoj koja žestoko kritikuje ovaj sistem – partiju Levica. Ona je trenutno najjača opoziciona stranka u Bundestagu sa 64 poslanika, ali aktuelne ankete joj daju oko devet odsto podrške, dok desničarima iz Alternative za Nemačku oko 10 odsto podrške. Prema svemu sudeći, negativan stav prema kapitalizmu Nemci su spremni da iskažu anketarima, ali ne i kada glasaju na izborima.