Sve oči uprte u Kinu

Na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN kineski ambasador pri Svetskoj organizaciji pozvao je Severnu Koreju da „prestane da preduzima pogrešne akcije”, a sve strane da ozbiljno razmotre predlog Pekinga da Pjongjang obustavi balistički i nuklearni program, dok bi Južna Koreja i SAD zauzvrat odustale od vojnih vežbi. Ambasadorka SAD Niki Hejli zatražila je „najoštrije moguće mere” i konstatovala „Kim Džon Un traži rat”.

„SAD nikad neće rat, ne želimo ga ni sada, ali naše strpljenje ima granice”, preneo je Rojters njene reči.

Pjongjang je za vikend pokazao svetu da ima moćnu hidrogensku bombu, koju može da smesti u interkontinentalnu balističku raketu, a prema saznanjima južnokorejskih službi, jednu takvu raketu uskoro bi mogao i da testira. U prvim reakcijama, Kina je poručila Severnoj Koreji da ne nastavlja s planovima koji bi doveli do porasta tenzija, dok su sve oči uprte u Peking da, kao glavni saveznik izolovane komunističke države, preduzme mere kojima bi obuzdao režim Kim Džong Una.

Suočen s prvom nuklearnom probom Pjongjanga otkako je preuzeo mandat, Donald Tramp je posle razgovara s premijerom Japana Šinzom Abeom poručio da će Vašington sebe i saveznike braniti „punim nizom diplomatskih, konvencionalnih i nuklearnih kapaciteta kojima raspolaže”.

To je iznerviralo Rusiju, pa je zamenik šefa diplomatije Sergej Rjabakov na samitu zemalja Briksa, koji je počeo u Kini, upozorio da u ovakvoj situaciji ne treba ostavljati prostora za eskalaciju jer, kako je rekao, jedan trapav korak može da dovede do političke i vojne eksplozije. Rojters je preneo njegovu poruku da „pametniji i jači treba da pokaže uzdržanost”. Lideri zemalja Briksa snažno su osudili nuklearni test i pozvali na direktan dijalog.

Južnokorejski predsednik Mun Džae In poznat je kao zagovornik umerenijeg pristupa i pregovara sa severnim susedom, zbog čega se juče našao na meti Trampovih ljutitih tvitova. Odgovarajući na novu provokaciju sa severa, vojska je simulirala antiraketni napad na Pjongjang, a Ministarstvo odbrane najavilo je da će, pored dve postojeće, biti raspoređene i dodatne četiri baterije protivraketnog sistema THAAD, čemu se oštro protive Kina i Rusija.

Leto donosi uobičajeni porast tenzija na Korejskom poluostrvu zbog redovnih američko-južnokorejskih vojnih vežbi, ali ove godine provokacije Pjongjanga su učestalije nego ranije. U julu je lansirao dve rakete dugog dometa, moćnije od svih do sada i s potencijalom da dobace do SAD. Taman kad se Tramp pohvalio da je njegova taktika pretnji „vatrom i besom” urodila plodom, Kim je krajem avgusta poslao raketu srednjeg dometa direktno preko Japana. To je bio odgovor na „ratne igre” Seula i Vašingtona i, kako je naglasio, samo uvod u ono što sledi.

Predsednici Kine i Rusije Si Đingping i Vladimir Putin saglasili su se da se „na odgovarajući način pozabave” novim nuklearnim testom Severne Koreje. Obe zemlje protive se daljem pooštravanju sankcija i pozivaju na dijalog.

Posle najnovije probe, Peking je, kako ocenjuju analitičari, iznerviran i sateran u ćošak, a mogućnosti delovanja su ograničene. Mogao bi da prekine uvoz tekstila, koji je posle novog kruga sankcija Pjongjangu najvažniji izvor deviza, ili da ograniči rad severnokorejskim radnicima. Najradikalnija mera bio bi prekid izvoza sirove nafte u Severnu Koreju, što, prema nekim izvorima, nije voljan da uradi iz više razloga (izvestan krah ekonomije i režima izazvao bi egzodus izbeglica i bezbednosnu krizu na njenom pragu).

Tramp je u prvim reagovanjima ponovio ranije izrečenu, a neostvarenu pretnju da će prekinuti trgovinu sa zemljama koje posluju sa Severnom Korejom, što je Peking, koji ima udeo od 85 odsto u razmeni sa Pjongjangom, ocenio kao neprihvatljivo i nepravedno.

U korejskoj jednačini glavna nepoznata je Donald Tramp. Američki predsednik koji sluša savete vojnog vrha ne bi rizikovao da udari na Severnu Koreju zbog moguće odmazde Pjongjanga na Seul, ali Tramp, ističu komentatori, nije uobičajena vrsta predsednika.

Neutralna Švajcarska ponudila se da kao posrednik pomogne u rešavanju severnokorejske krize.

Za pregovaračkim stolom Pjongjang bi verovatno tražio obustavu godišnjih vojnih vežbi SAD i Južne Koreje i povlačenje američkih vojnika s poluostrva, uz garancije da Vašington nikada više neće postaviti taktičko nuklearno oružje na južnom delu poluostrva. Tražiće svakako i ukidanje sankcija, neku vrstu ekonomske pomoći i diplomatsko priznanje.

U ranijim pregovorima pretpostavljalo se da bi Pjongjang bio voljan da se odrekne nuklearnog programa u zamenu za ekonomsku podršku i sporazum kojim bi se posle skoro sedam decenija zvanično okončao Korejski rat. U ovom trenutku analitičarima je nezamislivo da bi se Kim odrekao arsenala u koji je toliko uloženo. Zamrzavanje trenutnog nuklearnog programa, s druge strane, jeste opcija i upravo je to, kažu neki, razlog ubrzanog razvoja poslednjih godina – da pre nego što pristane na ovakav aranžman razvije dovoljan nuklearni kapacitet na koji će svet morati da se privikne, kao što živi s oružjem Pakistana ili Indije.

Šta su pravi motivi mladog predsednika da ovako prkosi svetu, i dalje je nepoznanica. Najčešće se čuje objašnjenje da Kim veruje da, kada bude mogao da pogodi Los Anđeles, Njujork ili Vašington, SAD neće rizikovati da na njemu pokušaju ono što su uradili Muameru Gadafiju. Bivši vođa Libije potpuno je obustavio nuklearni program 2003. u zamenu za obećanu ekonomsku integraciju sa Zapadom, koja nikada nije do kraja ostvarena. Stara je Kimova želja i ujedinjenje dve Koreje, ali pod uslovima koje sam diktira.