Ima para za veće plate i penzije

– Sledeće nedelje počinju razgovori o budžetu za 2018. godinu, tokom kojih će se sa srpskim vlastima razgovarati o eventualnom povećanju plata i penzija – rekao je Sosa.

Da će povišica svakako biti, potvrdila je juče u Nišu i premijerka Ana Brnabić. I ona je dodala da je u ovom trenutku rano govoriti o procentima.

– Merimo fiskalne efekte eventualnog povećanja plata i penzija. Uparujemo to i sa nekim analizama koliko možemo da povećamo neoporezivi deo plate, gledamo i koliko će biti povećanje minimalne cene rada i koji su nam najvažniji infrastrukturni projekti za 2018. i 2019. godinu.

Brnabićeva je istakla da sve to zajedno utiče na budžet i da neće biti poremećena fiskalna disciplina. Dodala je i da ima novca za sve što je potrebno.

– Zbog toga u ovom trenutku ne razgovaramo o tačnim procentima povećanja, moramo da pogledamo i kakav će biti dogovor oko povećanja minimalca, a rok je 15. septembar. Kao i koliko to možemo u odnosu na infrastrukturne projekte koji su nam bitni i završetka Koridora 10 i 11, izgradnje Fruškogorskog i Moravskog koridora – rekla je Brnabićeva i dodala da očekuje da javni dug do kraja godine bude smanjen na 62 odsto.

Oglasio se i ministar finansija Dušan Vujović. Kako je istakao za RTS, „izvesno je da će plate i penzije biti povećane”.

– Pažljivo računamo koliki je prostor za povećanje plata i penzija, i da to ostane u gabaritima učešća u BDP-u, kao što je bilo planirano – rekao je ministar finansija.

Na jučerašnjem brifingu Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF-a, ocenio je da je ostvareni rezultat znatno bolji od plana i da očekuje da manjak u budžetu do kraja godine bude 1,1 odsto. To je najniži nivo od 2005. godine, dodao je. On je podsetio da je, pre nego što je Srbija ušla u program sa fondom, deficit bio skoro sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Srbija je bila u teškoj makroekonomskoj situaciji pre pokretanja programa reformi 2015. godine, a dve i po godine kasnije slika je potpuno drugačija, istakao je.

Sada je, međutim, otvoreno pitanje na koji će način „višak”, koji se pojavio, biti potrošen. To će u najvećoj meri zavisiti od toga da li su srpske vlasti namerile da povećaju javne investicije, kao i da li je u planu i smanjenje poreza na zarade, istakao je Sosa.

Izvesno je da će privredni rast ove godine biti niži od prvobitno planirana tri odsto. To je juče priznao i Sebastijan Sosa. MMF je, inače, za ovu godinu prognozirao rast od tri odsto, ali je ta procena bila zasnovana na junskim podacima. Sosa je istakao da će u narednih nekoliko nedelja MMF revidirati procenu privrednog rasta naniže, prvenstveno zbog štete koju je poljoprivreda pretrpela zbog suše i delom zbog energetike.

Posebno je naglasio da je vrlo važno da se reše problemi preduzeća u državnom vlasništvu. Podsetio je da je vlada prošle godine jednokratno otplatila dug „Petrohemije” i upozorio da će možda i ove godine biti takvih zahteva. Na pitanje da li će otplata odštete grčkom „Mitilineosu” zbog RTB „Bor” u iznosu od 40 miliona dolara biti fiskalni rizik, Sosa je odgovorio:

– Od vlade još nismo zvanično informisani o tome.

Takođe je istakao da je potrebno jačati institucije da bi se poboljšali konkurentnost i privredni ambijent.

Konstatujući da je poslovna klima u poslednjih nekoliko godina generalno poboljšana, posebno u oblasti sudskog sistema i javne infrastrukture, Sosa je ipak predočio da su potrebni dodatni napori u pogledu unapređenja vladavine prava i efikasnosti sudskog sistema.

Sosa je najavio još jednu, osmu reviziju aranžmana krajem oktobra i početkom novembra, koja će na Izvršnom odboru MMF-a biti razmatrana krajem godine.

Vlada još nije tražila novi aranžman

Sebastijan Sosa izjavio je juče da fond nema indicije o tome da li će biti novog stendbaj aranžmana između Srbije i te međunarodne finansijske institucije.

– Još je rano za to. Imamo još šest meseci do kraja ovog aranžmana i vlada treba da odluči da li joj i kakav aranžman sa MMF-om treba – rekao je Sosa.

Ako Vlada Srbije bude odlučila da joj je aranžman sa MMF-om potreban, on će, kako je naglasio, biti sasvim drugačiji od sadašnjeg, jer se ekonomska situacija promenila.

– Postojeći program smo započeli kada je fiskalna situacija bila veoma teška, a u potencijalno novom programu fokus će biti na drugim parametrima, na konkurentnosti, rastu i zaposlenosti – objasnio je Sosa.