Lekar pucao u partnerku, pa izvršio samoubistvo

Metak koji je ispalio lekar, prema podacima policije, okrznuo je čelo mlade glumice, zbog čega je ona kolima Hitne pomoći prevezena na VMA, gde joj je rana ušivena. Detaljnijim pregledom utvrđeno je da na glavi ima hematom, pa je odmah operisana. Prema informacijama sa VMA, povređena devojka se nalazi van životne opasnosti.

Pucnjavi u elitnom beogradskom naselju, prema nezvaničnim informacijama, prethodila je žučna rasprava između partnera. Kako kažu njihove komšije, svađe između lekara i njegove devojke, inače glumice, bile su gotovo svakodnevne, a povod je bila ljubomora oba partnera.

Zločin ispred Centra za socijalni rad u Rakovici šokirao je Srbiju (Foto A. Vasiljević)

– Oko četiri sata ujutru probudila me je galama koja je dopirala iz stana u kojem je živeo par. Čuo se i zvuk lomljave posuđa, a u jednom trenutku kroz prozor stana bačen je i ventilator – kaže jedan od komšija.

Prema nezvaničnim informacijama, neposredno pre nego što je partner pucao u nju, Ivana P. je pozvala policiju i prijavila nasilje. Baš u trenutku kad je patrola došla na mesto događaja, a to je bilo veoma brzo po prijavi, Srđan C. je izvršio samoubistvo.

Ovo je, na žalost, samo najnoviji slučaj u nizu nasilja u porodici, zbog čijeg je drastičnog porasta pre tačno sto dana počela primena Zakona o sprečavanju nasilja. Nepodeljeno je mišljenje stručne javnosti da je ovakav zakon trebalo doneti. Međutim, neki smatraju da on ipak ima nedostataka.

Gorjana Mirčić Čaluković iz Ministarstva pravde, jedan od članova radne grupe koja je radila na izradi pomenutog zakona, za „Politiku” kaže da je o eventualnoj promeni nekih odredaba rano govoriti.

– Nove stvari i velike promene uvek donose i bojazan kako će se i šta realizovati. Međutim, prvi rezultati primene ovog zakona više su nego zadovoljavajući. Izrečen je veliki broj hitnih mera, a za prva tri meseca njegove primene razmotreno je više od 5.000 slučajeva prijave nasilja. Izrađeno je i više stotina planova zaštite. Ono na čemu bi trebalo raditi u narednom periodu jeste još bolja međusektorska saradnja i veće korišćenje resursa lica za vezu, koja ovaj zakon predviđa. Praksa pokazuje da se sistem probudio, jer policija odmah reaguje na svaku prijavu nasilja, i to je dobar putokaz – kaže Gorjana Mirčić Čaluković.

I Milica Ljubičić, zamenik drugog osnovnog tužioca i koordinator Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici u ovom tužilaštvu, smatra da je usvajanje novog zakona do sada dalo dobre rezultate.

– Uveo je značajne novine i stavio na raspolaganje brojna sredstva za zajednički rad i prikupljanje dokaza. On predviđa obavezu da u slučaju prijave nasilja policija izađe na teren, obavi razgovore, prikupi dokaze, proceni rizik, prikupi podatke od Centra za socijalni rad, koji u daljoj konsultaciji i koordinaciji sa tužilaštvom odlučuje o daljem postupanju. Sve prijave bilo kojeg nasilja razmatraju se u grupama za koordinaciju, pa se zajednički donosi odluka o daljem postupanju, koje može da ide u različitim pravcima: procesuiranje nasilnika, pružanje pomoći žrtvi, njeno zbrinjavanje, zapošljavanje, pokretanje parničnog postupka... – navodi Ljubičićeva.

Sagovornici „Politike” iz beogradskih osnovnih tužilaštava navode da, ipak, građanima nije najjasnije šta se podrazumeva pod nasiljem u porodici, ali i da ima zloupotreba novousvojenog zakona.

– Nedavno se dežurnom tužiocu javila žena koja je želela da prijavi supruga za „ekonomsko nasilje”. Kada ju je tužilac zamolio da objasni šta pod tim podrazumeva, rekla je da njen suprug pojede sve što pronađe u frižideru i da ona to smatra porodičnim nasiljem. Bilo je slučajeva i da supruga prijavi muža za nasilje samo da bi mu napakostila, ili iz ljubomore što on sada živi sa novom partnerkom. Naravno, na tužiocu je da utvrdi koji su motivi prijave i ima li zaista elemenata nasilja. Često se dešava da žena koja prijavi supruga nasilnika dođe kod tužioca i moli ga da ne pokreće postupak ili da ga pusti iz pritvora – navodi naš sagovornik.

Da li je osećanje ugroženosti žrtve subjektivno ili objektivno i da li su radnje koje je preduzela neka osoba podobne da budu kvalifikovane kao krivično delo, kao nasilje u porodičnopravnom smislu, kao nasilje shodno Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici ili pak kao porodična svađa, prema rečima Gorjane Mirčić Čaluković, podleže proceni profesionalaca.

– Grupa za koordinaciju i saradnju, koju čine tužilac, policijski službenik i radnik centra za socijalni rad, procenjuje rizik i u zavisnosti od toga kakav je preduzimaju radnje, svako iz svoje nadležnosti. S tim u vezi, činjenica da je neko prijavio da se oseća kao žrtva i da je dao objašnjenje za svoje osećanje ne sme biti ocenjena kao zloupotreba, već kao signal grupi za koordinaciju da prati tu porodicu kako bi se vremenom utvrdilo da li se rizik od nasilja smanjio ili povećao – navodi naša sagovornica.

Udruženje tužilaca ukazuje da u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, pored svih njegovih dobrih strana, postoje i nedorečenosti. Kao primer, navode da onaj kome je izrečena mera udaljavanja iz stana nema obavezu da obavesti policiju o novoj adresi na kojoj će primati dalje odluke državnih organa.

– Otvoreno je i pitanje gde se smešta nasilnik ako nema nikoga ko bi ga primio nakon izricanja hitne mere. Velika je opasnost u tim slučajevima da se izrečenom merom „dolije ulje na vatru”, odnosno da počinilac odluči da se i pored izrečene mere vrati u svoj stan i nastavi obračun sa žrtvom – navode u Udruženju tužilaca.