Novinski stupci puni divljači

Istovremeno su i divlje svinje krenule među ljude, pa su sa ostrva u okolini Novog Sada doplivale do popularnog gradskog kupališta Štrand. Ove nedelje prošetale su i sokacima između beogradskih naselja Borča i Crvenka. Šetnje divljih svinja i medveda kroz naselja i nisu do sada nezapamćene pojave, kažu u Lovačkom savezu Srbije, a sudeći prema vestima koje se učestalo pojavljuju u medijima ni krivolov prepelica nije nepoznata pojava u našem društvu.

Najnovija vest o zabranjenom lovu prepelica stigla je početkom nedelje iz okoline Bača. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) i policija otkrili su na četiri lokacije krivolov prepelica, a sumnjaju da su ga organizovali srpski i italijanski državljani koji su do lovišta došli novosadskom turističkom agencijom.

– Zabrana elektronskih vabilica u lovu jasno je definisana kroz tri domaća zakona i međunarodne sporazume na koje se Srbija obavezala. Više od 15 godina apelujemo da se to poštuje – ističe Nikola Stanojević iz DZPPS-a i dodaje da su od početka avgusta otkrili i prijavili 56 slučajeva krivolova prepelica, što ovu sezonu svrstava u najgoru dosad.

Naš list je krajem avgusta izvestio o krivolovu prepelica u selu Osipaonica kod Smedereva, kada su uhvaćena četiri krivolovca, a jedan od osumnjičenih je lovočuvar Lovačkog udruženja „Pomoravlje”. Uz sličnu vest, početkom avgusta „Politika” je podsetila da je do sada najveći zabeležen šverc divljih krivolovljenih ptica na tlu Evrope zabeležen u Srbiji 2001. godine, kada je policija na granici Italije i Slovenije zaplenila kamion sa 120.000 krijumčarenih ptica poreklom iz naše zemlje. Podaci Lovačkog saveza Srbije (LSS) kažu da se kod nas u sezoni krivolovi 60.000 prepelica. Povodom najnovijih vesti o ovom krivolovu Dragan Šormaz, predsednik LSS-a, početkom nedelje uputio je pismo Vladimiru Rebiću, direktoru policije, protestujući što se u javnosti i medijima ne pravi razlika između lovaca, krivolovaca i lovokradica. Podsetio je da se pomenute vabilice ne koriste samo za krivolov već za „monitoring kretanja divljači u lovištu, jer se lovci ne bave samo lovom već i čuvanjem i gajenjem divljači”.

– Lovački savez Srbije se od svog osnivanja zalaže za sprečavanje svih vidova ilegalnog lova i izmenu propisa kojima se nelegalni lovci moraju drastičnije kažnjavati, uz primenu novih odštetnih cenovnika – ističe Šormaz.

Što se tiče najnovijih navika divljači da povremeno išeta među ljude, u LSS-u ističu da takve povremene lokalne migracije životinja nisu neuobičajene. Uglavnom ih, kažu, iz staništa pokrenu glad ili uznemiravanje koje uzrokuje čovek, ali i psi lutalice ili predatori poput lisica i šakala.

– Divlje svinje kod nas su se namnožile i prave sve više štete. Slično je i u svetu, dok je u Sloveniji je to slučaj sa mrkim medvedima. Njihovi lovci nam pričaju da su bukvalno ulazili ljudima u kuće. Čuli smo da su počeli da šetaju blizu domaćinstava na Tari, ali svaki poljoprivrednik je, prema Pravilniku o merama koje su dužni da preduzimaju vlasnici zemljišta i korisnici lovišta radi sprečavanja šteta od divljači, dužan da zaštiti svoju imovinu. Kod nas je mrki medved zaštićena vrsta i ne postoji sezona lova na njega, dok je lov na divlju svinju u toku – ističu u LSS-u i dodaju da su lovačka udruženja u obavezi da ne dozvole da se divljač namnoži iznad kapaciteta lovišta, ali se to u Srbiji uglavnom i ne događa, čak ni kada su u pitanju divlje svinje.

U LSS-u kažu da za upade medveda na imanja meštani ne treba da svaljuju krivicu na lovočuvare, jer su oni dužni da daju samo dodatnu hranu divljači, a ne da je hrane, a da leti ni tu „repetu” ne moraju da ostavljaju na hranilištima.

– Možda je tarski medved shvatio da mu je lakše da dođe do hrane njuškajući oko domaćinstava, pa neće da juri drugu divljač. Domaćinima savetujemo da ograde imanja električnim pastiricama. To je praksa koju upražnjavaju svuda u svetu, a kod nas baš i nije zaživela. Izuzetak je posavsko lovište u opštini Ruma gde električne čobanice uspešno brane njive od divljači. Dovoljno je da struja samo jednom opeče medveda ili divlju svinju i garantovano se više neće vratiti na njivu na kojoj su to doživeli. To je veoma neprijatan atak na životinjski organizam, ali nije opasan po život – ističu u LSS-u.