Sentandreja je srpski dragulj

Srp­ska pra­vo­slav­na obe­lež­ja u Sen­tan­dre­ji ja­vlja­ju se do­la­skom Sr­ba na ove pro­sto­re 1690. go­di­ne ka­da je po­dig­nu­ta pr­va pra­vo­slav­na cr­kva. Iz­me­đu 1749. i 1767. go­di­ne, u vre­me vla­di­ke Di­o­ni­si­ja No­va­ko­vi­ća sa­zi­da­ne su još če­ti­ri sen­tan­drej­ske cr­kve, po­red Sa­bor­ne, sa­gra­đe­ne su i Bla­go­ve­šten­ska, Ći­pro­vač­ka, Po­ža­re­vač­ka i ne­ko­li­ko cr­ka­va u dru­gim me­sti­ma Epar­hi­je bu­dim­ske.

Drev­na Sa­bor­na cr­kva u Sen­tan­dre­ji gra­đe­na je iz­me­đu 1756. i 1763. go­di­ne u ba­rok­nom sti­lu, a vred­nost iko­no­sta­sa je ne­mer­ljiv. U okvi­ru ovog kom­plek­sa na­la­zi se i i mu­zej i ar­hiv u ko­ji­ma se ču­va­ju ar­te­fak­ti od ne­pro­ce­nji­ve vred­no­sti i zna­čaj za srp­ski na­rod na ovim pro­sto­ri­ma. Bi­bli­o­te­ka Epar­hi­je bu­dim­ske u Sen­tan­dre­ji ima pre­ko 9.400 knji­ga, a u Srp­skom pra­vo­slav­nom mu­ze­ju ču­va­ju se broj­ne dra­go­ce­no­sti.

– Iko­no­stas ove cr­kve je ne­što ne­vi­đe­no u pra­vo­sla­vlju. Na­še hri­šćan­stvo je ov­de do­šlo sa Ći­ri­lom i Me­to­di­jem, od ta­da da­ti­ra drev­na Epar­hi­ja bu­dim­ska, još iz vre­me­na So­ko­lo­vi­ća ko­ji je ta­da bio pa­ša bu­dim­ski. Po­se­ta iz Sr­bi­je nam mno­go zna­či, pre sve­ga na­ma ko­ji smo ov­de. Ta­da ose­ća­mo da smo gran­či­ca jed­nog zdra­vog sta­bla – re­kao je Lu­ki­jan, epi­skop bu­dim­ski i ad­mi­ni­stra­tor Epar­hi­je te­mi­švar­ske.

Ne zna se po­u­zda­no ka­da je osno­va­na Epar­hi­ja bu­dim­ska, pret­po­sta­vlja se da je to bi­lo če­tr­de­se­tih go­di­na 17. ve­ka ka­da se na to pod­ruč­je do­se­lja­va­lo srp­sko pra­vo­slav­no sta­nov­ni­štvo. Po­sle ve­li­ke se­o­be Sr­ba, 1690. go­di­ne oko 37.000 srp­skih po­ro­di­ca na­šlo je svo­je me­sto za ži­vot na te­ri­to­ri­ji Ugar­ske, od to­ga oko osam hi­lja­da po­ro­di­ca u Sen­tan­dre­ji. To­kom 18. ve­ka iz­gra­đen je ve­li­ki broj hra­mo­va u ovoj epar­hi­ji. U Sen­tan­dre­ji, go­vo­re po­da­ci, kra­jem 19. ve­ka bi­lo je sve­ga 617 pra­vo­slav­nih ži­te­lja, a 1924. sa­mo 231 po­je­di­nac se iz­ja­snio kao Sr­bin. Zbog sma­nje­nog bro­ja pra­vo­slav­nih ver­ni­ka epar­hi­ja je bi­la pri­nu­đe­na da ne­ke hra­mo­ve ustu­pi Ka­to­lič­koj cr­kvi, ta­ko da je za ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja iz­gu­bi­la 16 hra­mo­va iz 18. ve­ka. 

– Mi­ni­star­stvo kul­tu­re ura­di­lo je na­crt stra­te­gi­je u či­jem smo uvo­du po­ku­ša­li da de­fi­ni­še­mo je­zgro srp­ske kul­tu­re. Za na­še su­na­rod­ni­ke ko­ji ži­ve iz­van ma­ti­ce da­li smo de­fi­ni­ci­ju srp­skog kul­tur­nog pro­sto­ra. Srp­ski kul­tur­ni pro­stor je onaj pro­stor u ko­jem su to­kom du­gog isto­rij­skog tra­ja­nja osta­vi­li tra­go­ve svog ma­te­ri­jal­nog i ne­ma­te­ri­jal­nog kul­tur­nog na­sle­đa – Te­mi­švar, Arad, Sen­tan­dre­ja, Pe­čuj... Za­što je to bit­no? Za­to što će im ta­ko de­fi­ni­san kul­tur­ni pro­stor u ne­kom dr­žav­nom do­ku­men­tu omo­gu­ći­ti u na­red­nim go­di­na­ma da ma­ni­fe­sta­ci­je, re­kon­struk­ci­je, ma­te­ri­jal­no i ne­ma­te­ri­jal­no bu­de po­ma­ga­no iz Sr­bi­je na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin. Da se ne po­sta­vlja pi­ta­nje za­što ovo, a za­što ne ono... Sen­tan­dre­ja je na tom kul­tur­nom pro­sto­ru dra­gi ka­men – re­kao je mi­ni­star Vu­ko­sa­vlje­vić to­kom raz­go­vo­ra se epi­sko­pom Lu­ki­ja­nom i nje­go­vim sa­rad­ni­ci­ma i do­dao:

– Raz­lo­zi ko­ji su do­ve­li do ve­li­ke se­o­be u vre­me Čar­no­je­vi­ća je­su oži­ljak na na­šem isto­rij­skom se­ća­nju. Po­sle­di­ce te se­o­be ko­je se oči­ta­va­ju ov­de u Sen­tan­dre­ji je­su raz­log za po­nos. Ta­ko je to u isto­ri­ji: ka­da jed­na stvar iz ra­znih okol­no­sti poč­ne tra­gič­no, za­vr­ši se ohra­bru­ju­će na ne­koj dru­goj stra­ni. Upr­kos te­škim uslo­vi­ma, pro­me­na­ma dru­štve­nih si­ste­ma, oču­va­li ste ovo je­zgro ko­je srp­skom na­ro­du i te ka­ko mno­go zna­či. Što se ti­če Mi­ni­star­stva kul­tu­re, po­mo­ći će­mo u mno­gim seg­men­ti­ma. Tra­ži­će­mo po­ve­ća­nje iz­dva­ja­nja za kul­tu­ru u sle­de­ćim go­di­na­ma, ako bu­de pri­hva­će­no to će omo­gu­ći­ti da ne­ke in­ve­sti­ci­je bu­du ve­će.