Uragan „Irma” – Trampov klimatski bumerang

Ovog juna predsednik Tramp povukao je Ameriku iz Pariskog klimatskog sporazuma (147 država potpisnika) o zajedničkoj akciji na snižavanju emisije štetnih gasova, koji pregrevaju atmosferu, isto kao i svetsko more. Pre naleta „Irme” i naloga za obavezno izmeštanje 6,3 miliona stanovnika Floride, luksuzni posed američkog predsednika „Mar a Lago” koji se takođe nalazi u ovoj saveznoj američkoj državi (inače procenjen na oko 200 miliona američkih dolara), zabravljen je i evakuisan.

Tih dana Skot Pruit, upravnik EPA, odbio je razgovor o klimatskim promenama kao „neprimeren”.

U međuvremenu, kršeći sve pred sobom, najpre po Karipskim ostrvima, zatim po delu teritorije Kube, a onda svom snagom po Floridi, i potom oslabljenim dejstvom po delovima Džordžije, Južne Karoline, Alabame, „Irma” je ovih dana oborila zloslutni globalni meteorološki rekord. Naime, otkako je pre 40 godina počelo merenje, „Irma” je prvi uragan koji se punih 37 sati kretao brzinom većom od 297 kilometara na sat. Prethodni rekord držao je „Haijan” koji je 2013. godine protutnjao Filipinima duvajući istom brzinom „samo” 24 sata (od njegovih posledica poginulo je više od 6.000 ljudi).

Zbog posledica „Irme” juče je više od 13 miliona stanovnika Floride bilo bez struje, mnogi bez pijaće vode, lekova i neophodnog goriva, izvestio je lokalni „Majami herald”.

I dok je „Irma” udarala po Floridi, američki predsednik Donald Tramp držao je sednicu kabineta u vikend odmaralištu u Kemp Dejvidu, na kojoj je najpre doneta odluka o daljoj razradi politike smanjivanja korporativnih poreza i dažbina na prihode bolje stojećem delu društva. Kako je uragan besneo po Floridi, na dnevni red u Kemp Dejvidu stigla je i tema pomoći ugroženom području. Usledila je odluka da se ka Floridi usmeri oko 15 milijardi dolara sredstava i proglasi stanje prirodne katastrofe.

Ipak, i dalje je nejasno kada će i da li će uopšte administracija u Vašingtonu otvoriti temu uzroka te katastrofe.

Što se nauke tiče, ona može da ponudi objašnjenje.

„Upravo sada je trenutak da se otvori debata o klimatskim promenama, ne samo zato da bi sredstva i energija bili usmereni gde treba, već i zato što je neophodno znati da li je ’Irma’ predskazanje šta nas čeka u budućnosti”, upozorava profesor Ben Kirtman, predavač na Fakultetu za pomorske nauke i nauke o atmosferskim pojavama Univerziteta Rozenstil na Floridi, za „Njujork tajms”.

Američka administracija gleda da izbegne svako spominjanje „klimatskih promena” i slabo mari za naučne projekte koji nude istraživanja ćudljive prirode, tvrdi Kirtman.

„Iluzija je da nas se klimatske promene lično ne tiču”, dodaje Ketrin Hejho, predavač atmosferskih nauka na Tehničkom univerzitetu u Teksasu.

Vode oko Zelenortskih ostrva – gde se prošle sedmice formirala „Irma” ovog leta su toplije za stepen, dva nego inače. Ovaj uragan je zatim naišao na takozvanu Bermudsku branu vetrova – koja je takođe ove godine daleko niža nego prethodnih. Ubrzana „Irma” je potom dugo putovala bez dodira sa većim kopnom: centar uragana je, opet neuobičajeno, ostao iznad vode, da bi se na kraju svom silinom sručio na Floridu.

U međuvremenu, Tom Boser, savetnik američkog ministra unutrašnjih poslova, tokom konferencije za štampu odbio je da poveže globalno zagrevanje izazvano ljudskim faktorom sa „Irmom”.