Posao za 13 mladih doktora nauka

„Milanković je i kao pisac uspevao da postigne najveće i najbolje rezultate. Trudiću se da pokažem u svojoj budućoj knjizi da je, i kao književnik, bio u samom vrhu svetske nauke“, kaže Orsić za „Politiku“.

Priliku da sprovedu svoje naučne projekte, sa kojima su konkurisali u akciji „Pravo na prvu šansu“, imaće ove godine ukupno 13 mladih doktora nauka. Njih šestoro radiće godinu dana na Filozofskom fakultetu, četvoro na Prirodno matematičkom fakultetu, a po jedan mladi naučnik u Institutu „Biosens“, Naučnom institutu za prehrambene tehnologije i na Fakultetu za sport i turizam – Tims.

„Mislim da je to izuzetno lepa, korisna i potrebna priča. Omogućiće nam da napokon dobijemo sredstva za dalji rad i napredak, jer nismo bili u prilici da, uprkos obrazovanju, pokažemo šta smo i koliko naučili“, kaže Orsić.

Akcija „Pravo na prvu šansu“ nije nova. Traje od 2012. godine i biće nastavljena, poručio je mladim doktorima nauka pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje prof. dr Zoran Milošević, prilikom dodele ugovora za projekte odobrene na konkursu.

Problem sa zapošljavanjem mladih doktora nauka očigledno traje, i nije ga lako rešiti. Pavle Sekeruš, profesor francuske književnosti na Filozofskom fakultetu, kaže: „Vi znate da nije još uvek lako doći do posla, naročito iz ovih oblasti koje su sada manje zanimljive za privredu, koje nisu ni inženjerske ni tehnološke nauke. Jako je dobro što se nastavlja ova tradicija pokrajinskog sekretarijata za nauku koja mlade ljude sa doktoratom uključuje u procese rada, približava ih mestima sa kojih bi eventualno mogli da se zaposle i da daju nekakav svoj doprinos.“

Kako se do problema stiglo, gde „škripi“ i kako malo popraviti stvari? Na to pitanje, mladi naučnik Orsić kaže da stvari ne treba popravljati malo, nego mnogo i ispočetka, a pritom misli na „popravku“ sistema visokog i višeg obrazovanja.

„Bolonjski sistem obrazovanja je jedna velika greška. Možda je i on kriv što ima toliko doktora nauka. Mislim da je danas omogućeno svima da studiraju i diplomiraju, da je produkcija diploma, uključujući tu nažalost i najviše diplome, prevelika, i da bi možda trebalo staviti upitnik na pojedine doktorate. Samim tim oni koji su u svoje znanje sigurni neće biti u situaciji da čekaju, muče se, pate i nastoje na ovakav način da dođu do sredstava neophodnih za rad“, navodi on.

Trebalo bi razmisliti, kako kaže, o nekom, ako ne povratku na stari sistem – onda o našem autentičnom sistemu koji bi imao bolje rezultate.

Smatra da je nametnuto mišljenje da svi trebaju da studiraju i da je svima neophodna fakultetska diploma. „Dokazalo se u praksi da ni sa njom ne postižemo neke velike rezultate, uprkos tome što idemo do samog kraja obrazovanja. Možda treba obrazovanje od početka zasnovati na nekim drugačijim postulatima“, zaključuje mladi naučnik iz Novog Sada.