Jedino „ne” predsedniku

Plužine– Ostaće zabeleženo da je Filip Vujanović novi predsednik Crne Gore i njen prvi čovek nakon proglašenja nezavisnosti na predsedničkim izborima izgubio samo u opštini Plužine. Vujanović je dobio 605 glasova, Srđan Milić iz SNP 758, Andrija Mandić, kandidat Srpske liste 740, a Nebojša Medojević (PZP) 170. Kao po nekom nepisanom pravilu u poslednjih 11 godina aktuelni crnogorski režim u ovoj opštini ne može da osvoji vlast niti DPS i njegova koalicija mogu da pobede na predsedničkim izborima.

Čelni čovek ove opštine, gradonačelnik Mijuško Bajagić o minulim predsedničkim izborima kaže:

– Onoliko koliko se država svih proteklih godina okretala razvoju ovog kraja toliko je njen predstavnik dobio glasova. Opozicija koja je na vlasti (SNP, NS i DSS) u ovoj opštini je ponudila Vladi Crne Gore mnoge projekte koji su značajni za ovaj kraj, ali uzalud. Od kada su stare Plužine potopljene za potrebe HE „Piva” pre više od tri decenije, od preobražaja novog grada i boljeg života nema ništa. Država se u dovoljnoj meri nije okrenula problemima žitelja ovog severnog dela Crne Gore, što su građani Pive na najbolji način odgovorili 6. aprila. Izbori su pokazali da narod veruje lokalnoj upravi i ceni napore i sve što smo mi uložili u razvoj ove opštine, rekao je uz razgovoru sa novinarima Bajagić.

Moguće je da su dugogodišnji problemi, razvoj Pive i zapostavljanje ovog kraja, bili dovoljan razlog da većina od izašlih na biralištima kaže „ne” predsedničkom kandidatu DPS i SDP. Prodaja farme na Pišču uoči izbora i ostavljanje bez posla tridesetak radnika, ali i drugi problemi ovog kraja, pre svih razvoj turizma, ekologije, verovatno je uticalo na većinsko raspoloženje Pivljana. Treba li podsećati da je nakon dugo godina lokalna vlast uspela da donese zakon kojim će regulisati pitanje raftinga na reci Tari. Stotine i stotine hiljada evra godinama se slivalo u privatne džepove, umesto u opštinsku kasu. Samo u prošloj godini pojedini biznismeni, privatnici, su zaradili više od 200.000 evra, dok su opštini ostale samo mrvice. Plužine bez pomoći države nisu uspele da reše ni pitanje izgradnje kolektora. U Pivsko jezero sa područja cele varošice se otpadne vode slivaju i otiču prema brani Mratinje. Problem lagerovanja otpada je rešen, tako što se on deponuje u Nikšiću, dok Opština Plužine za tu vrstu usluge komšijama plaća 400 evra naknade mesečno. Na stotine miliona dolara u poslednje tri decenije od rada HE „Pive” slilo se u republički budžet. Država je dobila mnogo, ali ne i opština sa koje milioni otiču u nepovrat. Malo je vraćeno Pivi i narodu tog kraja i zato ne čudi što su građani u većini protiv režima u Podgorici.

Nije prvi put da žitelji Pive kažu „ne” crnogorskoj vlasti. U vreme čuvene „antibirokratske revolucije” i godinu dana nakon njenog završetka lokalna vlast u toj opštini i čelni ljudi SK digli su glas protiv tadašnjeg mladog crnogorskog rukovodstva. Usledile su smene čelnih ljudi u opštini i iz tada jedine partije Saveza komunista. U to vreme kada su Pivljani digli glas česti gosti su bili Sveto, Milo i izvršni sekretari CG SK Crne Gore. Interesantno je da je i posle toliko vremena ta partija opstala u Plužinama i ona jedino u tom mestu i u celoj Crnoj Gori ima odbornika u lokalnom parlamentu.Dolazili su iz Podgorice da smire Pivljane, u tome su uspevali jedno vreme, a primirje je trajalo sve do rascepa jedinstvenog DPS 1997.godine. Od tada Pivljani ponovo kažu „ne” aktuelnom režimu i to traje duže od jedne decenije.