Sramno ćutanje nobelovke za mir

Vlast sve vre­me de­man­tu­je dis­kri­mi­na­ci­ju pre­ma oko mi­li­on Ro­hin­gi­ja i po­na­vlja da se sna­ge re­da bo­re pro­tiv „te­ro­ri­sta”, pri­pad­ni­ka „Ara­kan Ro­hin­gi ar­mi­je spa­sa” ko­ja se pri­hva­ti­la oruž­ja ka­ko bi po­ku­ša­la da po­pra­vi sta­tus mu­sli­ma­na  u ze­mlji od 51 mi­li­on sta­nov­ni­ka u ko­joj im je us­kra­će­no dr­ža­vljan­stvo jer se zva­nič­no tre­ti­ra­ju kao ile­gal­ni imi­gran­ti iz Ban­gla­de­ša. 

Voj­na hun­ta upra­vlja­la je Mjan­ma­rom (biv­šom Bur­mom) od 1962. do 2011. ka­da je jed­na od naj­i­zo­lo­va­ni­jih dr­ža­va sve­ta otvo­ri­la pro­ces po­li­tič­ke li­be­ra­li­za­ci­je. Oba­zri­va tran­zi­ci­ja ka de­mo­kra­ti­ji sa­mo je po­ja­ča­la sta­re pred­ra­su­de, pa je na­si­lje pre­ma Ro­hin­gi­ji­ma po­sta­lo sva­ko­dne­vi­ca od 2012. 

Naj­no­vi­ji ob­ra­ču­ni po­če­li su kra­jem av­gu­sta ka­da su mi­li­tant­ni na­pa­li de­se­ti­ne po­li­cij­skih sta­ni­ca i jed­nu voj­nu ba­zu. U sen­ci kri­ze na Ko­rej­skom po­lu­o­str­vu re­gu­lar­na ar­mi­ja že­sto­ko je uz­vra­ti­la. U su­ko­bi­ma i si­lo­vi­tom voj­nim „ope­ra­ci­ja­ma či­šće­nja” ubi­je­no je naj­ma­nje 400 Ro­hin­gi­ja, spa­lje­ne su de­se­ti­ne se­la i po­kre­nut je nji­hov eg­zo­dus.

De­se­ti­ne hi­lja­da lju­di, ma­hom že­na i de­ce, pre­ko pla­ni­na i kroz ne­pri­ja­telj­sku džun­glu pro­bi­ja se pre­ma Ban­gla­de­šu. Mno­gi su se uda­vi­li u po­ku­ša­ju pre­la­ska po­gra­nič­ne re­ke, de­se­ti­ne dru­gih su stra­da­le jer su vla­sti Mjan­ma­ra ovu zo­nu za­su­le na­ga­znim mi­na­ma. Bi­lans stra­da­lih pre­šao je 1.000.

Dok okri­vlju­je „te­ro­ri­ste”, Aung San Su Ći ni­jed­nom reč­ju ne po­mi­nje sud­bi­nu iz­be­gli­ca od ko­jih su mno­gi bez hra­ne još od sre­di­ne ju­la. Ume­sto da obe­ća da će po­ku­ša­ti da za­šti­ti Ro­hin­gi­je, da za­u­sta­vi akut­nu kri­zu i da kre­ne da re­ša­va pro­blem, ona kri­vi svet­ske me­di­je za „la­žnu sli­ku”.

Osve­do­če­ni bo­rac pro­tiv voj­ne vla­sti, zbog če­ga je 1991. po­sta­la la­u­re­at No­be­lo­ve na­gra­de za mir, do­spe­la je usled ova­kvog po­na­ša­nja pod ba­raž me­đu­na­rod­nih kri­ti­ka, zbog če­ga je od­u­sta­la da uče­stvu­je na Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni UN u Nju­jor­ku.

Pro­šlog de­cem­bra vi­še od de­set do­bit­ni­ka No­be­lo­ve na­gra­de za mir ob­ja­vi­lo je otvo­re­no pi­smo u ko­me upo­zo­ra­va­ju da tra­ge­di­ja u po­kra­ji­ni Ra­ki­ne „pre­ra­sta u et­nič­ko či­šće­nje i zlo­či­ne pro­tiv čo­več­no­sti”. 

Ma­la­la Ju­sef­zai, naj­mla­đa no­be­lov­ka, pri­dru­ži­la se kri­ti­ka­ma Aung San Su Ći. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN An­to­nio Gu­te­res iz­ra­ža­va za­bri­nu­tost da bi na­si­lje mo­glo da pre­ra­ste u „hu­ma­ni­tar­nu ka­ta­stro­fu”, ali voj­ne vla­sti u Jan­gu­nu, glav­nom gra­du Mjan­ma­ra, op­tu­ži­le su UN da nje­ne agen­ci­je po­ma­žu po­bu­nu Ro­hin­gi­ja, pa su sve ak­tiv­no­sti po­mo­ći sve­de­ne na or­ga­ni­za­ci­je Cr­ve­nog kr­sta.

Po­kre­nu­ta je me­đu­na­rod­na pe­ti­ci­ja da se Aung San Su Ći odu­zme na­gra­da. Po­sle 15 go­di­na ko­je je do 2010. pro­ve­la u kuć­nom pri­tvo­ru, ona je ste­kla svet­sku sla­vu bor­ca za slo­bo­du i de­mo­kra­ti­ju, ali ot­ka­ko je 2015. po­sta­la de­fak­to pre­mi­jer, ni­je uči­ni­la ni­šta da spre­či pro­gon mu­sli­man­ske ma­nji­ne. 

Aung San Su Ći ni­je pr­vi do­bit­nik No­be­la za mir ko­ji iza­zi­va kon­tro­ver­ze. Bi­lo je do­sad zah­te­va da se odu­zmu na­gra­de Hen­ri­ju Ki­sin­dže­ru i Ba­ra­ku Oba­mi. Je­dan član nor­ve­škog ko­mi­te­ta je 1994. pod­neo ostav­ku na­zi­va­ju­ći Ja­se­ra Ara­fa­ta „te­ro­ri­stom” ko­ji je na­gra­du po­de­lio sa izra­el­skim li­de­ri­ma Ši­mo­nom Pe­re­som i Jic­ha­kom Ra­bi­nom.

Upr­kos sve­mu, No­be­lo­va na­gra­da ni­ka­da ni­je od­u­ze­ta. Ko­mi­tet se dr­ži sta­va da onog tre­nut­ka ka­da je na­gra­da do­de­lje­na ko­mi­tet vi­še ne sno­si ni­ka­kvu od­go­vor­nost. Što zna­či da će Aung San Su Ći za­dr­ža­ti svo­je pri­zna­nje na ko­je je pa­la te­ška mr­lja.

Svet­ski moć­ni­ci ma­hom ne­mo po­sma­tra­ju si­tu­a­ci­ju iz­be­ga­va­ju­ći da se za­me­re vla­sti­ma. Šef bri­tan­ske di­plo­ma­ti­je Bo­ris Džon­son po­zvao je da „za­u­sta­vi na­si­lje” da bi Aung San Su Ći isto­vre­me­no kom­pli­men­ti­rao kao „jed­noj od naj­in­spi­ra­tiv­ni­jih fi­gu­ra na­šeg vre­me­na”. 

Naj­gla­sni­ji u pro­te­stu je tur­ski pred­sed­nik Re­džep Ta­jip Er­do­gan ko­ji gla­sno op­tu­žu­je i islam­ske dr­ža­ve i či­tav svet da ne re­a­gu­ju na „ge­no­cid”. Šef tur­ske di­plo­ma­ti­je hit­no je po­se­tio Ban­gla­deš. U Dža­kar­ti su pa­li­li por­tre­te Aung San Su Ći, a pro­te­sti se ši­re Pa­ki­sta­nom, Ma­le­zi­jom, ali i Austra­li­jom. Pa­pa Fra­njo, ko­ji je če­sto la­men­ti­rao nad tret­ma­nom Ro­hin­gi­ja, na­ja­vio je da će po­se­ti­ti Mjan­mar i Ban­gla­deš do kra­ja go­di­ne.

A­ung San Su Ći i moć­ni voj­ni vr­ho­vi ko­ji­ma ona ne že­li da se za­me­ri di­rekt­no su od­go­vor­ni za ši­re­nje ver­ske ten­zi­je ši­rom ze­mlje: na­pa­da­ju se dža­mi­je Ro­hin­gi­ja a bu­di­stič­ke pa­go­de se obez­be­đu­ju. „Por­tret sra­ma”, ta­ko je sa­da­šnju si­tu­a­ci­ju opi­sao je­dan zva­nič­nik u An­ka­ri. A što se Aung San Su Ći ti­če, nje­nom sa­da­šnjem kal­ku­lant­skom sta­vu naj­vi­še od­go­va­ra kon­sta­ta­ci­ja slav­nog De Go­lo­vog mi­ni­stra kul­tu­re An­dre Mal­roa: „Pa­da­ju po­sled­nji hra­sto­vi.”