Španiji bronzana medalja

Od našeg izveštača
Istanbul - Od 2007. godine najbolji španski košarkaši održavaju trend da evropske šampionate završavaju sa medaljama oko vrata. Iako je njihova dominacija mnogima antipatična, u pitanju je tim sa velikim ponosom kojem nije ispod časti da se žestoko pobije i za treće mesto, iako mu je po potencijalu verovatno mesto na tronu.

Pau Gasol i kompanija srušili su Rusiju u meču za bronzu (93:85), učinivši na taj način da Huan Karlos Navaro, živa legenda španske košarke, ode u penziju sa osmehom na licu.

- Mnogo sam ponosan na moj tim što je posle poraza u polufinalu ovako reagovao i došao do velikog uspeha. Takođe sam ponosan što sam na kraju moje reprezentativne karijere osvojio medalju – rekao je Navaro koji je posle 18 godina skinuo španski dres.

Upitan koje emocije dominiraju, sreća ili tuga, Navaro se zamislio:

- Pomalo od oba. Ovaj trenutak ima drugačiji ukus, ali to je odluka koja je doneta odavno. Način na koji sam završio karijeru me čini srećnim. Hvala mojim saigračima na još jednoj medalji.

Najponosniji trenutak u reprezentativnoj karijeri jednog od najubitačnijih strelaca evropske košarke u poslednjih 15 godina, bio je...

- Generalno, osećam se blagoslovenim što sam imao priliku da nosim ovu uniformu i u njoj ostvarim toliko uspeha. Možda je Svetsko prvenstvo 2006. godine najponosniji trenutak. Svake godine se nešto dobro desilo i naučio sam mnogo.

Serđo Skariolo, selektor Španije, želeo je da se u lično ime, ali javno, oprosti od Navarovog igranja u državnom timu.

- Ne mogu da vam opišem koliko sam ponosan što sam toliko godina bio trener Huanu Karlosu Navaru. On ne samo da je fantastičan igrač, već je još bolji saigrač. U dobrim trenucima isticale su se njegove košarkaške sposobnosti, a u lošim njegova čvrstina i ljudske karakteristike. Ovo je bilo bogato iskustvo, sa njim sam prošao toliko situacija u kojima sam mnogo naučio. Naučio sam kako najveći moraju da se ponašaju. Ponosan sam, ali znam da svaka priča ima svoj kraj. Međutim, ovo što je Huan Karlos uradio nije priča. Već legenda.

Milun Nešović

ANTRFILE

Španci bez pola tima u kvalifikacijama za „Mundobasket 2019“

Serđo Skariolo je istakao koliko je ponosan na svoj tim zbog izdanja u meču za treće mesto.

- Ovo je bio naš cilj, dobili smo osam utakmica od devet na ovom šampionatu, igrali sjajnu košarku. Prevazišli smo teške trenutke tokom priprema i tokom takmičenja. Čak se i sada Mark Gasol povredio, a Riki Rubio bio isključen, ali mi smo bili tim, isto kao što smo bili tokom svih ovih godina. Držali smo se zajedno. Presrećan sam kako su se igrači podigli posle poraza u polufinalu. Presrećan sam i zbog načina na koji smo čestitali boljem rivalu u polufinalu. Mi smo izašli sa jasnom idejom, Rusija je odličan tim. Ipak, mi smo zaslužili. Ponosni smo na niz medalja koji se čak ni sada nije prekinuo.

Sada su pred Španijom kvalifikacije za Svetsko prvenstvo koje počinju već za dva meseca.

- Uskoro ćemo i mi početi da shvatamo šta se dešava. Naši protivnici će imati najmanje sedam-osam igrača sa ovog Evropskog prvenstva, a mi nijednog. Biće nam ekstremno teško. Ali, hajde da barem sada uživamo u medalji pa ćemo početi za nekoliko dana da razmišljamo o tome.

Gasol razočaran zbog Fibine odluke

Pau Gasol je još jednom pokazao igračku veličinu, kakav je borac. Uzeo je medalju na koju je bio ponosan.

- Igrali smo dobar turnir, uprkos povredama i igračima koji nisu tu. Naš trud je bio impresivan, kada daš sve od sebe i završiš sa medaljom, moraš da budeš srećan. Nije bilo lako. Ponosan sam na svoje saigrače, na tim, kao i uvek.

Fantastični centar San Antonija ima 37 godina. Kakvi su dalji planovi?

- Narednog leta nema ništa, to je jedino što znam – nasmejao se Gasol. – Sada slede kvalifikacije koje je Fiba odredila baš tako da najbolji igrači ne mogu da igraju. To je interesantno, razočaravajuće i kontroverzno. Videćemo gde ćemo biti za dve godine, ja ću tada imati 39. Ko zna. Uvek sam otvoren za stvari koje volim da radim. Obožavam košarku, državni tim i da pobeđujem. To sam radio svakog leta.Španiji bronzana medalja

U meču za bronzu: Rusija – Španija 85:93 (13:21, 15:24, 27:21, 30:27)

Košarkaši Španije su osvojili bronzanu medalju, pošto su savladali Rusiju sa 93:85 (21:13, 24:15, 21:27, 27:30). Španski tim, koji je došao kao prvak, vodio je u jednom trenutku sa 18 poena razlike, ali su Rusi smogli snage da se vrate i da im priprete u završnici (78:76). Međutim, kad je trebalo da se veliki rival obori na pleća, zatajili su ruski šuteri sa distance, a pre svih Vitalij Fridzon koji je nekoliko dobrih prilika upropastio.

S druge strane, glavnu reč su vodila braća Gasol koja su zajedno postigla 51 poen.

Po završetku meča usledilo je veliko slavlje španskih košarkaša, koji su bacali u vazduh svog kapitena Navara. Španci, koji su došli kao apsolutni favoriti u Tursku, na kraju su bili zadovoljni bronzom.

Što se tiče Rusije, ovo je za nju ogroman pomak u odnosu na prethodna dva šampionata. Pre četiri godine bili su 21, a pre dve završili na 17. mestu. Selektor Bazarevič je, bez sumnje, pravi čovek na pravom mestu i trebalo bi to da se vidi i na narednim velikim takmičenjima.

Dvorana: Sinan Erdem. Gledalaca: 6.500. Sudije: Leskano (Argentina), Jasevičijus (Litvanija), Maconi (Italija).

RUSIJA: Šved 18 (trojke 5-11), J. Baburin 3 (1-1), Fridzon 6 (0-2), Ivljev 2, Antonov 2, Zubkov 8 (2-3), Hvostov 8 (2-6), Mozgov 14, Voroncevič 10 (2-3), D. Kulagin 10 (2-3), M. Kulagin, Kurbanov 4 (0-1). Selektor: S. Bazarevič.

ŠPANIJA: P. Gasol 26, Rodrigez 16 (1-3), Navaro 2, Rubio 4 (0-2), M. Gasol 25 (1-4), V. Ernangomez, Sastre 1 (0-1), Vives, Oriola 5, San Emetrio 8 (0-1), H. Ernangomez 6 (1-2). Selektor: S. Skariolo.