Stop za „Univerzitet centralne Srbije”

Na pomenutoj sednici se nije raspravljalo o Arsenijevićevim postupcima, već je, u okviru ingerencija NSVO, odlučeno da se obiman materijal sa optužbama na račun rektora Univerziteta u Kragujevcu dostavi Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, jedino ovlašćenom da obavlja nadzor nad radom visokoškolskih ustanova i odgovornih lica.

Članovi Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje su se, prema rečima predsednika Dejana Popovića, upoznali sa optužbama protiv rektora Arsenijevića, ali tim povodom, kako kaže, nije zauziman nikakav stav. Pristigli dopisi su primljeni k znanju, ali je materijal, kao i u nekim ranijim slučajevima kada se NSVO suočavao sa pritužbama na rad drugih visokoškolskih ustanova, prosleđen resornom ministarstvu.

Povodom zahteva najviših tela Univerziteta u Kragujevcu o promeni naziva, članovi NSVO su, naglašava Popović, zauzeli jedinstven stav i jednoglasno odbili da daju saglasnost da se ova visokoškolska ustanova preimenuje u „Univerzitet centralne Srbije”.

– Visoko ceneći akademsku reputaciju Univerziteta u Kragujevcu, dostignutu pod tim nazivom, Savet smatra da nije opravdano davati regionalnu konotaciju nazivu nekog univerziteta u Republici Srbiji. Termin „centralna Srbija” koristi se u različitim značenjima, da bi se označio deo Republike izvan teritorije autonomnih pokrajina ili, pak, središnji deo Republike, sa neodređenim granicama. Otuda se za pojedine druge državne univerzitete, poput onih u Nišu ili Novom Pazaru, takođe može smatrati da se nalaze u „centralnoj Srbiji”. Davanjem naziva jednom univerzitetu prema regionalnom obeležju, čak i da su granice te regije preciznije određene, stvorio bi se presedan za preimenovanje drugih univerziteta po istom osnovu, što bi moglo da ima dalekosežne negativne posledice. Konačno, argument da Univerzitet u Kragujevcu ima fakultete u većem broju gradova odnosi se i na druge državne univerzitete – navodi predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Inicijativu za promenu naziva, Univerzitet u Kragujevcu je pokrenuo još krajem 2016, a u obrazloženju se kaže da je ideja zasnovana na „konceptu razuđenog univerziteta”. Još se navodi da je kragujevački univerzitet „jedini univerzitet regionalnog karaktera u Srbiji”. Geografski, privredno i kadrovski obuhvata teritoriju koja se prostire na oko 5.000 kvadratnih kilometara i koja ima oko 2,5 miliona stanovnika.

Prema rečima rektora Arsenijevića, jednoglasan stav Senata i Saveta Univerziteta u Kragujevcu o potrebi promeni naziva podržali su svi fakulteti ove ustanove, razmešteni u Kragujevcu, Kraljevu, Čačku, Jagodini, Užicu i Vrnjačkoj Banji.

– Zahtev za promenu imena je zahtev svih 12 fakulteta u sastavu Univerziteta u Kragujevcu. Dakle, pitalo se blizu hiljadu nastavnika i saradnika – naglasio je Arsenijević, navodeći da sa odlukom NSVO još nije zvanično upoznat.

Zalažući se za brzu reakciju nadležnih povodom već iznetog zahteva za smenu, predsednik novoformiranog Inicijativnog odbora za povratak moralnosti na Univerzitetu u Kragujevcu, profesor Nemanja Zdravković je u pismu upućenom akademskoj javnosti Srbije optužio rektora Arsenijevića da je, kršeći zakone i propise, zaposlio i omogućio napredovanje svojih najbližih saradnika i članova svoje šire porodice.

Navodeći da je nadležno tužilaštvo odbacilo prijavu iste sadržine, Arsenijević je rekao da nije tačno ništa od onoga što je napisano, kao i da za to ima neoborive dokaze. U pismu podrške, koje je potpisala većina profesora Fakulteta medicinskih nauka, naglašava se da je ova ustanova, zahvaljujući Arsenijeviću, postala jedna od četiri najcenjenija naučnoistraživačka centra u Srbiji.