Priština planira ZSO tek za 2021. godinu
Desetak dana posle formiranja privremenih pokrajinskih institucija kosovska vlada je na sednici usvojila program kojim je predviđeno da do 2021. godine bude formirana Zajednica srpskih opština, prema sporazumu iz Brisela. To je prvi put za protekle četiri i po godine od kada je ovaj dokument potpisan u sedištu EU, da je vlada u Prištini u svom programu predvidela i ispunjenje ove svoje međunarodne obaveze.
Da bi ZSO bila formirana, prema Briselskom sporazumu predviđeno je pet koraka, a prvi od njih je da vlast u južnoj srpskoj pokrajini usvoji dekret, za šta je sada stvorena osnova. Posle toga, takozvani ustavni sud Kosova ovaj dekret mora da potvrdi, čime se stvaraju uslovi da se ZSO uvede u pravni sistem. Ovo predstavlja drugi korak, a treći je da upravljački tim, koji čine četvorica Srba, izradi nacrt statuta Zajednice srpskih opština i dostavi ga Briselu.
Potom, u četvrtoj fazi, delegacije Beograda i Prištine u sedištu EU usaglašavaju detalje pomenutog dokumenta. Kada i to bude okončano, predviđena je osnivačka Skupština ZSO, čime se završava ceo proces.
Aktuelni potpredsednik kosovske vlade i ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić kaže da je Srpska lista insistirala da se u programu nove vlasti nađu one stavke koje su deo koalicionog sporazuma sa albanskim partijama, a istovremeno i međunarodna obaveza Prištine. „To je na prvom mestu upravo formiranje ZSO, a potom i uklanjanje administrativnih i političkih barijera za povratak raseljenih Srba na svoja ognjišta i poboljšanje njihovog položaja. Sve što sam predložio kao ministar za zajednice i povratak vlada je usvojila. Insistirali smo da formiranje ZSO bude zvanično u programu kosovske vlade u mandatu od 2017. do 2021. godine i to je učinjeno”, ističe za „Politiku” Dalibor Jevtić.
Kaže da je sledeći potez da ovaj dokument prođe skupštinsku raspravu, za koju veruje da neće biti nimalo laka, jer neke albanske partije se otvoreno protive formiranju ZSO, ali da će na kraju ishod biti pozitivan. „Na skupštini očekujem da će biti određeni precizni datumi kada će ZSO konačno biti formiran uz poštovanje svih procedura utvrđenih Briselskim sporazumom. Ne želim da licitiram kog datuma će Zajednica srpskih opština tačno početi sa radom, ali je važno da su napravljeni prvi potezi u tom smeru. Tako nešto trebalo je u program da uvrsti prethodna vlada Ise Mustafe, ali to iz svojih razloga nije htela da učini”, kaže Jevtić.
Predsednik Srpske liste Goran Rakić još je pre nekoliko dana kao „100 odsto sigurno” najavio osnivanje ZSO, ali ni on nije želeo da licitira datumima. Naglasio je da će Srpska lista biti „kamen u cipeli” Prištine koji će je stalno podsećati na preuzete obaveze i naglasio da je upravo Zajednica srpskih opština bila jedan od uslova Srpske liste za ulazak u vladu.
Da će ZSO biti oformljen u skladu sa Briselskim sporazumom saglasni su i albanski politički predstavnici. Ali oni istovremeno traže da se poštuje odluka takozvanog kosovskog ustavnog suda koji je osporio neke ključne odrednice ovog procesa. I novi kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio je da će asocijacija sa srpskom većinom biti formirana u skladu sa preporukama ustavnog suda. Istovremeno, potpredsednik kosovske vlade Enver Hodžaj rekao je da će Demokratska partija Kosova tražiti „nacionalni konsenzus” o kapitalnim pitanjima kao što su formiranje Zajednice srpskih opština, dijalog sa Beogradom i transformacija Kosovskih snaga bezbednosti u oružane snage Kosova.
Beograd, s druge strane, ne prihvata jednostrano menjanje postignutih sporazuma, uz poruke „da su za nas odluke prištinskog ustavnog suda neobavezujuće” i da poštujemo ulogu svake strane u ovom procesu, ali da niko ne može da prekraja ono što je nedvosmisleno dogovoreno u Briselu. Naročito je neprihvatljiv predlog nekih partija na Kosovu da se iz pisanja nacrta statuta ZSO isključe Srbi. Cilj toga jeste da formalno bude formirana zajednica, ali da se po ovlašćenjima ona nađe u rangu nevladine asocijacije.
„Briselskim sporazumom je precizno navedeno da nacrt statuta ZSO piše Upravljački tim koji čine četvorica Srba. O ovom dokumentu uz posredovanje Brisela razgovaraće delegacije Beograda i Prištine. Kada dođe do dogovora onda će biti održana konstitutivna sednica ZSO”, naglašava Dalibor Jevtić.
Skupština, zastava i grb
Prema onome što je pre četiri i po godine potpisano u Briselu, zajednici lokalnih samouprava sa srpskom većinom pripala bi puna kontrola nad finansijskim razvojem opština, investicijama. Predviđeno je da ZSO bude vlasnik javnih preduzeća, kao i da imenuje komandire policije, ima nadležnosti u oblasti obrazovanja i zdravstva. Osim predsednika, asocijacija će imati i svoju skupštinu, sabor, organ koji će se baviti upravnim poslovima (državnu upravu u malom), vladu oličenu u upravi, koja će se baviti sprovođenjem odluka na dnevnom nivou, kao i kancelariju za žalbe. Briselskim sporazumom takođe predviđeno je i da ZSO dobije simbole, poput grba i zastave. Po pravnoj i političkoj strukturi deo javnosti u Prištini, ZSO tumači kao „državu u državi” koja će prvo okupiti deset opština sa srpskom većinom, a kasnije bi zajednici mogle da se priključe i druge opštine. Predsednik radikalnog opozicionog Pokreta Samoopredeljenje Albin Kurti nekoliko puta je ZSO nazvao novom Republikom Srpskom
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
