Nacionalne manjine bez privilegija

Odluka Ustavnog suda da obustavi primenu Uputstva Republičke izborne komisije od 18. marta, kojim je partijama nacionalnih manjina omogućeno da za podnošenje izborne liste prilože tri hiljade potpisa građana, dok su ostale stranke obavezne da prikupe deset hiljada potpisa, naišla je na različite reakcije manjinskih partija. Stranke i koalicije koje okupljaju Mađare i Bošnjake sudsku odluku su dočekale spremne, a one koje okupljaju Albance tvrde da su zatečeni ovakvim razvojem situacije u jeku predizborne kampanje.

Lider Mađarske koalicije Ištvan Pastor u izjavi za Tanjug rekao je da odluka Ustavnog suda neće remetiti njihove planove, jer je ta koalicija prikupila više od deset hiljada potpisa, rukovodeći se izbornim pravilima koja su regulisana zakonom.

Odluka Ustanovnog suda nije iznenadila ni predstavnike Bošnjačke liste za evropski Sandžak dr Sulejman Ugljanin, koji su takođe, bez obzira na Uputstvo RIK-a odmah započeli prikupljanje 10.000 potpisa. Oni su se, kako kažu, rukovodili time da je „zakon, ipak, iznad svakog uputstva koje bi svako i u svakom trenutku mogao oboriti na Ustavnom sudu”. Slično su razmišljali i u partijama koje su članice bošnjačke Liste za evropski Sandžak. Predsednik Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka Esad Džudžević rekao je našem dopisniku iz Novog Pazara da su očekujući ovakvu odluku već prikupili 12.000 potpisa i da to za ovu koaliciju nije problem, ali da će povećanje broja potrebnih potpisa za neke druge, romske, albanske ili vlaške partije predstavljati nepremostivu prepreku i isključiti ih iz izborne trke. On kaže da je odluka sporna i sa stanovišta Ustava Srbije po kome jednom dostignuti nivo prava nacionalnih manjina ne može da se sužava drugim aktom, kao i zbog toga što je doneta kada su izbori već raspisani.

S druge strane, Albanci s juga Srbije, kako je Tanjugu rekao lider Demokratske unije doline Skender Destani, zatečeni su odlukom Ustavnog suda. Lideri albanskih partija još nisu postigli dogovor o zajedničkom nastupu na parlamentarnim izborima, a, prema Destanijevim rečima, verovatno do toga neće ni doći. On tvrdi da je u Preševu i Bujanovcu gotovo nemoguće prikupiti 10.000 potpisa ukoliko se oko liste ne okupi veći deo stranaka Albanaca.

Najoštrije je reagovao predsednik Unije Roma Srbije Rajko Đurić koji je rešenje Ustavnog suda nazvao „sramnom” i „smrtonosnom” odlukom. Đurić, koji je jedini poslanik URS-a u dosadašnjem sazivu parlamenta, rekao je agenciji Beta da će razmisliti da li će ta stranka izaći na izbore 11. maja i to „iz etičkih razloga, jer ne pristaje na gaženje moralnih principa i prava manjina”. On kaže da se ta stranka već žalila UN-u, OEBS-u i svim drugim međunarodnim organizacijama koje se bave ljudskim i manjinskim pravima. Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke, koja se i obratila Ustavnom sudu zbog uputstva koji je doneo RIK tvrdi za „Politiku” da im je jedini motiv bio da se poštuje Ustav i zakoni Srbije. Todorović podseća da je isti problem postojao i na januarskim parlamentarnim izborima 2007. godine. SRS je i tada bila protiv odluke RIK-a da nacionalne manjine za te izbore mogu da prijave listu uz tri hiljade potpisa. On dodaje da vladajuće stranke imaju licemeran odnos prema manjinama, jer su imali godinu dana da promene zakon, a radikali, kaže, ne bi imali ništa protiv.

I programski direktor Cesida Marko Blagojević kaže da bi zakonom trebalo smanjiti broj potpisa podrške za prijem manjinskih izbornih lista, jer RIK nema pravo da menja opšti akt i samostalno odlučuje.

„Radi se o propustu zakonodavca koji je RIK opravdano pokušao da ispravi, ali kao izvršni organ nema pravo da menja opšti akt”, rekao je Blagojević agenciji Beta.

J. C.