Špijuni iz domaće radinosti

Na jednom od sajtova za prodaju špijunske opreme, prisluškivanje, praćenje mobilnih telefona i ostale sofisticirane spravice najnovije generacije, prodavci poručuju: „Sami možete biti vrlo uspešan špijun ili da se zaštitite da vas drugi ne uhode ili prisluškuju. Nudimo jedan vid spokojnosti koji se danas retko nalazi. Samo pomoću naših špijunskih proizvoda možete zaista biti sigurni šta je rečeno ili urađeno iza vaših leđa, dokumentovati pretnju upućenu vama i vašoj porodici, zabeležiti važan poslovni dogovor koji ste sklopili. Budite za korak ispred!”

I poručuju: „Kupujte kod nas, izdajemo fiskalni račun!”

Nekoliko sličnih detektivskih sajtova preporučuju samoukim špijunima da ne budu rogonje i da ne saznaju poslednji da ih supruga vara. Savetuju potencijalnim kupcima da budu odgovorni roditelji i igraju se špijuna, nadzirući da li su im deca upala u loše društvo.

Ako su bogati i imaju privatne kompanije, zašto ne bi imali i dobro opremljene privatne tajne službe, sa opremom kojom bi osmatrali da li njihovi zaposleni lenčare na radnim mestima? Zašto da žive u neizvesnosti, kad mogu da ih diskretno snimaju kamerom koja viri iz stonog sata.

Jedan od sajtova nudi bogatu paletu špijunskih pomagala studentima koji su omiljena ciljna grupa prodavaca koji u asortimanu imaju proizvode koje koriste i državne obaveštajne agencije. Takvi prodavci čak imaju i sledeće motivacione poruke: „Akcija je osnov za svaki uspeh, a vaša želja za uspehom mora da bude veća od straha da ne uspete. Povoljna cena bežičnih bubica i kamera za ispite, te izuzetan kvalitet zvuka odnosno slike, izdvajaju našu opremu u pogledu odnosa cene i kvaliteta.”

Takav sajt koji preporučuje akademcima da na ispite odlaze kao na tajnu misiju, ipak opominje: „Pre nego što stavite bubicu u ušni kanal, upotrebite štapiće za uši, jer je higijena jako bitna.”

U paleti proizvoda preporučuju i mikrokameru ugrađenu u olovku iznad šnale, koja omogućava snimanje videa sa zvukom u radijusu od 10 metara. Kamerom se mogu praviti fotografije visoke rezolucije, a u olovku je integrisana litijumska baterija koja obezbeđuje i do šest sati rada. Olovka košta 25 evra i zadržava svoju prvobitnu namenu – pisanje.

Ko ima problem sa dioptrijom, a želi da proširi vidike, u mogućnosti je da naruči naočare u kojima je sa prednje strane skrivena kamera sa mikrofonom rezolucije 720 piksela, te može snimati sve što gleda, a da se to ne primeti. Naočare poseduju slot za memorijsku karticu kapaciteta do 32 gigabajta, a autonomija punjive baterije je do dva sata. Iznajmljuju se za 35 evra, a prilikom preuzimanja opreme, kao garanciju, student ili špijun amater ostavlja ličnu kartu ili depozit u visini vrednosti opreme.

Ali, s obzirom na to da se oprema za špijunažu i kontrašpijunažu kupuje kao bilo koja vrsta druge robe, patike recimo, postavlja se pitanje da li je takav promet dozvoljen zakonom? Profesor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu Beogradu dr Milan Škulić za „Politiku” kaže da prodaja špijunske opreme nije dobro regulisana postojećim propisima i da bi je trebalo striktno ograničiti ili zabraniti, jer nije sporno da se takvi uređaji pretežno koriste za ono što je zabranjeno.

– Nekada to mogu biti i krivična dela, poput neovlašćenog fotografisanja ili tonskog snimanja. To može biti sredstvo za vršenje još nekih težih krivičnih dela, poput ucene. Ti uređaji mogu lako da se zloupotrebe i, nažalost, u praksi uglavnom i služe zloupotrebi. Bez posebnih propisa, vrlo teško je staviti na teret onome koji prodaje špijunsku opremu zloupotrebu koja je iz toga proizašla. Na primer, kada neko kupi minijaturnu kameru u upaljaču ili naočare s kamerom i time snimi neku osobu u situaciji koja je kompromitujuća, a potom je ucenjuje, tada prodavac opreme može reći – ja sam prodao opremu, misleći da će snimati sam sebe – napominje Škulić.

Zbog toga je prodaja špijunske opreme postala masovna pojava. Ali, kada je reč o takvim oblicima varanja na ispitu, oni studenti koji učestvuju direktno u tome, kao i oni koji im pomažu, čine odgovarajući disciplinski prekršaj i mogu biti sankcionisani suspenzijom i do godinu u dana. Škulić podseća da u nekim drastičnim slučajevima dolazi u obzir i isključenje sa fakulteta.

– Međutim, profesor na ispitu nema pravo da na silu vadi bubicu studentu iz uha ili da ga pretresa, ali, s druge strane, savestan profesor prilikom ispita može da primeti da li neko koristi špijunsku opremu – ističe Škulić.

Zato se on zalaže za usmene ispite, jer je nemoguće diktirati studentu preko bubice u realnom vremenu.

Ali, kako promet špijunskom opremom nije precizno definisan zakonom, sada svako može postati tranzicioni Ilija Čvorović. Može nadzirati bračnog ili poslovnog partnera, užu i širu familiju, podstanare, komšije ili slučajne prolaznike. I uz to – postati akademski građanin!